U Parizu održana komemoracija – posvećena srpskim, jevrejskim i romskim žrtvama u logoru Jasenovac
U Parizu je, u subotu održana druga po redu komemoracija u zapadnoj Evropi, kojom je odana počast svim palim srpskim, jevrejskim i romskim žrtvama u logoru Jasenovac, tokom Drugog svetskog rata za vreme postojanja Nezavisne države Hrvatske. Organizator ovog skupa je bilo francusko udruženje Deca Jasenovca, na čijem čelu se nalazi David Jakovljević, koji je rođen i odškolovan u Francuskoj, a čiji su roditelji iz okoline Loznice. Osoba, kojoj niko nije stradao u NDH, zajedno sa svojim timom posvećuje mnogo vremena da se ispravi nepravda, da svet sazna za stradanje srpskog naroda u Drugom svetskom ratu i da se (za početak) u Francuskoj i na Zapadu uči u školama o stradanju Srba, Jevreja i Roma na prostoru nekadašnje Nezavisne države Hrvatske, zašta je i stiglo obećanje sa francuske strane.
Foto: arhiva D. Jakovljević
Upravo o stradanju sva tri naroda a ponajviše Srba u NDH Jakovljević je ovom prilikom govorio. On je opisao stradanja sva tri naroda, opisao je šta su ustaše radile. Zapitao je ko je kriv i zašto kasnimo, zašto nije priznat genocid na ovim stradanjima? „Zašto posle Nirnberškog procesa niko nije zatražio da se zabeleži naše stradanje i stradanje svih naroda u NDH, zašto nije priznat genocid pre svega nad Srbima a potom i nad Jevrejima i Romima”. U kratkim crtama on je opisao stradanje logoraša u Jasenovcu, govorio je o jedinom logoru dece u svetu i njihovom svirepim ubijanjem, dok su pored njega stajala deca, članovi KUD Mladost iz Pariza, obučeni kao što su mnoga deca bila obučena u logorima. Pri tom su nosila majicu udruženja Deca Jasenovca na kome je na srpskom i francuskom jeziku stajalo „Svi smo mi deca Jasenovca!”
Jakovljević je podsetio da mu je prošle godine na Vidovdan obećano da će se u francuskom obrazovnom sistemu od 2026. učiti o stradanju Srba, Jevreja i Roma na prostoru NDH. Tom prilikom on je dodao da će zahtevati da u udžbenicima obavezno stoje tri rečenice:
Pre Aušvica 2 i drugih koncetracionih logora u Drugom svetskom ratu je postojao logor smrti Jasenovac. Nezavisna država Hrvatske je od 11.og aprila 1941. započela svirepim delima da „briše” jedan narod pre nego što su nacisti umislili način ubijanja Jevreja 1942. godine. Postojali su nacisti ali su postojale i ustaše o kojem su nemački SS pisali najgore…
„Da se razume ispravno Aušvic 1 kao koncentracioni logor, kojim su rukovodili SS, je stvoren 27. aprila 1940. na inicijativu Hajnriha Himlera. Tada je Aušvic bio samo logor. Krajem 1941. počinje izgradnja centra za istrebljenje i od 1942. počinje masovno istrebljenje Jevreja. Na prostoru NDH prvi logor je bio u Jadovnu od maja 1941. (tačno godinu dana pre početka rada nemačkih logora smrti). Jadovno su Italijani zatvorli. Po njegovom zatvaranju odmah se u Jasenovcu počelo sa istrebljenjem ova tri naroda“, dodao je Jakovljević.
On je zamolio poslanike francuskog parlamenta i članove senata da podrže stav udruženja Deca Jasenovca i da se tako o stradanju Srba, Jevreja i Roma uči u francuskim školama. David Jakovljević je naglasio da se danas ne pokazuje prstom na današnje Hrvate i da bi i oni trebali da se pridruže ovoj borbi i da zajedno učine veliki pomak, kao što su nekada Miteran i Kol kada su mirili Francusku i Nemačku. „Ipak u ovom slučaju postoji ogromna razlika. Mi smo mnogo bliži narodi i ne smemo dozvoliti da tragedija iz prošlosti ponovi”, dodao je Jakovljević.
Tokom intoniranja pesme Jame u izvođenju Umetničkog centra Anterija, po tekstu Kate Bogdanović i muzici Dubrakve Loncović a nastaloj za potrebe Udruženja Deca Jasenovca, mnogi prisutni su plakali. Među njima i predsednik udruženja, koji je potom sa predsednicom Francusko-srpskog prijateljstva u francuskom parlamentu Jael Menaš položio venac za sve žrtve holokausta, genocida i drugih žrtava fašizma u Drugom svetskom ratu. Među mnogobrojnim prisutnima tu je bio i poslanik Žoselin Desinji, zamenica gradonačelnika Bondija Kati Žankovski, generalni sekretar udruženja Deca Jasenovca Loran Benhaim, Filip Renije -komesar Plamena Trijumfalne kapije u Parizu….
Kao što je bila i najavljena o svirepom stradanju žrtava civila u koncentracionim logorima, o masakrima, masovnim ubistvima, smaknućima, racijama, progonima… bila je i propratna izložba. Na 12 panela prikazan je delić stradanja tri naroda, a ponajviše srpskoga. Sama izložba kao i cela komemoracija izazvala je veliki šok i nevericu kod mnogih građana i predstavnika francuskih i jevrejskih udruženja, koji o ovoj temi nisu ništa znali. Oni su se zahvalili udruženju Deca Jasenovca na upoznavanju sa ovom teškom pričom, u kojoj su pored velikog broja žrtava bila i mnoga deca svih uzrasta, pa i ona stara samo par dana. Takođe su se zahvalili na snazi, emocijama, želji za pomirenjem među narodima i glavnoj poruci da se ovakvi i slični zločini više nikada ne ponove. Nikome.
Foto: arhiva D. Jakovljević
Prva komemoracija ovakve vrste bila je prošle godine 22. aprila u Dransiju, gradiću kraj Pariza odakle su iz Francuske u logore smrti deportovani prvi Jevreji.Ova druga (komemoracija) održana je ispred spomenika podignutog u znak sećanja na jugoslovenskog kralja Aleksandra i srpskog kralja Petra I u pariskom XVI -om arondismanu.
Posebna zahvalnost upućena je i volonterima udruženja Deca Jasenovca, koji su potrudili da sve protekne u najboljem redu. To su: Biljana Filipović, Aleksandra Stevanović, Dobrica Filipović, Lazar Osmančević, Marko Gojković, Dragana Jeličić i Stana Bilbija.
22. april je Dan sećanja na žrtve holokausta, genocida i drugih žrtava fašizma u Drugom svetskom ratu. „To je nacionalni praznik, koji se obeležava u Srbiji svake godine, a trebao bi da bude državni i da ga svi obeležavaju i da se svi setimo Srba, Jevreja i Roma koji su stradali u masovnim zločinima tokom Drugog svetskog rata u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj i u okupiranoj Jugoslaviji”, dodao je predsednik Udruženja Deca Jasenovca.
„Hvala vam što ste bili deo ove priče u ime svih postradalih mučenika, žrtava, fašističkog, ustaško-nacističkog rezima i u moje lično ime. Svi smo mi deca Jasenovca”, naglasio je na kraju Jakovljević.
Katarina Krstić-Tadić