Veče posvećeno životu i stvaralaštvu Davida Albaharija, takozvani Albaharijum, održano je, minulog u Bazelu. Četiri profesorke književnosti, koje žive i rade u Cirihu, Romana Radović, Jelena Todorović Lazić, Marija Gaćinović i Jelena Angelovski, u decembru su izvele svoj performans u Cirihu, a njihova koleginica iz Bazela, Andrijana Adamović, poželela je da ih u ugosti u svom gradu.
U organizaciji Umetničkog centra Soko, a uz ogromnu podršku šahovskog kluba Sorab, koje je ustupilo svoj prostor, Albaharijum je doživeo reprizu u Bazelu. Na četvrtom spratu kvartirskog sastajališta Lola, nalazi se potkrovlje protkano drvenim gredama, koje ima posebnu magiju. Energiju ovog prostora i divne bazelske publike već su iskusili naši najbolji dečji pisci, Dejan Aleksić i Stefan Tićmi. Posle dve književne večeri posvećene deci, došao je red i na jedno književno veče za odrasle.
Foto: Umetnički centar Soko
Prošlog leta nas je, nažalost, napustio David Albahari, akademik i jedan od najboljih savremenih pisaca srpske književnosti, i to je ove četiri profesorke nagnalo da naprave omaž velikom čoveku i omiljenom književniku. Njihova privatna druženja postala se prave male književne radionice.
„Na ideju za kreiranje onoga što će kasnije postati Albaharijum došla je Marija Gaćinović, koja, osim ljubavi prema književnosti, gaji i veliku strast prema pozorištu, naročito amaterskom i eksperimentalnom. Nas ostale nije trebalo mnogo nagovarati i uzbudljivo putovanje je započelo. Čitale smo, ponovo ili po prvi put, Albaharijeve intervjue, romane, tekstove, i odlomci koje smo birale polako su se okupljali oko nekoliko čvorišnih tačaka: emigracija, jezik, pisanje, porodica”, istakla je Jelena Angelovski. Ona je dodala da su to bila „i naša lična čvorišta, te je Albaharijum vrlo brzo iz omaža piscu prerastao u našu intimnu posvetu delu ovog velikog pisca i čoveka. Usledili su meseci igre, oblikovanja dramskih minijatura na osnovu odabranih odlomaka, usklađivanja sa slikom i muzikom, prevođenja književnog teksta u dramski jezik. Rezultat je, pokazalo se, iako nesavršen i amaterski, za publiku, kao i za nas, veoma dirljiv i emotivan i svedoči još jednom o tome da se delo velikog pisca prepoznaje po tome što imamo utisak da se obraća baš lično nama”.
Sa druge strane Andrijana Adamović čim je saznala za projekat Albaharijum, poželela je da se što pre izvede i u Bazelu. „Otkada šahovski klub Sorab koristi prostorije Lola, kvartirskog sastajališta, dobili smo mesto za ovakve posebne događaje. Volim da ga zovem čardak ni na nebu ni na zemlji, i zaista, ko god je ušao u njega, osetio je magiju ovog prostora. Takva je bila i prva reakcija mojih koleginica. Oduševljene, odmah su počele da raspoređuju scene i scenografiju. Čitav performans odvija se na nekoliko punktova koji su raspoređeni u prostoru. Postavljanje stolica bilo je zanimljivo jer je osmišljeno da i publika sedi zrakasto, u sredini, i pomera se zajedno sa akterima. Ni sama nisam znala šta tačno da očekujem, ali nijednog trenutka nisam imala sumnju da će biti nešto izuzetno poznajući kreativnost mojih koleginica”, naglasila je Andrijana Adamović.
Tokom 45 minuta publika je putovala s Albaharijem kroz vreme i kroz njegov život. Smenjivala su se scene i teme. U jednom trenutku sedeli smo s njim na aerodromu, sledećeg momenta bili smo u bioskopu, prisustvovali razgovoru s majkom i još nekim ljudima bitnim za njegov život. Promene uloga i scena pratila je muzika koju je sam Albahari izabrao. To su bile njegove omiljene pesme, a zna se da je čitavog života bio odan rokenrolu. „Dug i gromoglasan aplauz bio je nagrada za ogroman trud i entuzijazam neophodan da bismo imali jedan ovakav produkt. Na kraju su gledaoci postavljali pitanja i uživali u odgovorima elokventih sagovornica, a razgovor se nastavio i kasnije u neformalnoj atmosferi uz neizostavnu zakusku koju je priredila Dinka, i uz čašu vina. Posebno je odzvanjalo pitanje: Može li čovek imati dva srca, dva doma”, rekla je Andrijana Adamović i dodala: „Presrećna sam što su se sve kockice složile i što smo mogli da uživamo u Albaharijumu i u Bazelu. Znala sam koliko su originalne i kreativne moje koleginice iz Ciriha, dve Jelene, Marija i Romana, ali nisam znala da su i ovoliko talentovane za glumu. Pojedine su me baš oduševile. Mi jesmo u učionici na nekoj vrsti scene, ali čitati i govoriti, a u stvari glumiti, neki tuđi tekst pred publikom koja je na ovolikoj blizini, zaista nije ni malo lako za nekog ko se ne bavi profesionalno time. Svaka čast na svemu i hvala im što su tako entuzijastično sele na voz, donele svu potrebnu rekvizitu i priredile i nama u Bazelu jedan ovakav ugođaj. Mogu samo da poželim da uskoro dobiju novu inspiraciju za neko novo putovanje u svet lepe literature. A veoma me raduje i izuzetan odziv publike. Došli su ljudi iz Bila, Jure, Nemačke. Bili su predstavnici skoro svih bazelski srpskih udruženja. Uvek težim toj nekoj sabornosti, a ovo veče nas je zaista ujedinilo. Upoznali smo i Dejana Milića, predsednika Udruženja umetnika Uroš Predić i dogovarali neke buduće saradnje”, ispričala nam je Andrijana Adamović, osnivač Umetničkog centra Soko.
„Naš Albaharijum je, zahvaljujući divnoj Andrijani Adamović, gostovao u Bazelu. Bila je to ekskurzija četiri drugarice do tamo i nazad, mirisi proleća u šmeker-gradu Bazelu, okupanom suncem, divna, pažljiva publika, i Albahari, njegov duh, reči, muzika… Na slikama ćete sigurno videti lica devojčica koje se igraju, i dalje duboko verujući u moć književnosti. Bio je ovo jedan od biser dana naših života”, istakla je Jelena Todorović Lazić.
Foto: Umetnički centar Soko
„Hvala divnoj Andrijani na posvećenosti i organizaciji kulturnih događaja koji doprinose učvršćivanju i obogaćivanju odnosa dijaspore sa svojom maticom, kulturom, identitetom kao i mogućnosti za druženje i jačanje zajednice svih nas koji potičemo sa ovih prostora. Albaharijum je divno osmišljen koncept koji, kroz fragmente piščevih dela, muzike koju je voleo, na autentičan, posvećen način pun topline i ljubavi, divne profesorke književnosti uspevaju da vrlo slikovito približe publiku piščevom životu i stvaralaštvu” naglasila je Nataša Cmiljanović.
Za Dejana Todorović ovo je bilo sjajno osmišljeno i odlično izvedeno! „Na momente sam imao utisak da se nalazim u pozorištu. Potpuno drugačiji i snažniji utisak na mene su ostavili citirani odlomci iz knjiga u odnosu na to kako sam doživeo kada sam ih sâm čitao. Bravo za „albaharijevke” i hvala im što su nam omogućile da nas sve pomalo dotakne duh našeg „književnog gospodina” Davida Albaharija”.
„Zahvaljujem se Umetničkom centru Soko na toploj dobrodošlici i dobroj organizaciji. Iako nismo znali šta da očekujemo, bili smo veoma prijatno iznenađeni izborom i izvedbom teme koju su nam priredile četiri profesorke književnosti. Koncept večeri je bio van uobičajenih okvira sličnih okupljanja dijaspore u Švajcarskoj, profesionalno izveden u prijatnoj i intimnoj atmosferi. Čak i za one koji ne poznaju delo Davida Albaharija, poruka je bila jasna, navodila je na razmišljanje i na zanimljive razgovore posle predstave. Bilo nam je drago da upoznamo predsednike udruženja iz Bazela i okoline, a posebnu zahvalnost upućujemo domaćici večeri, gospođi Dinki Milosavljević, predsednici šahovskog kluba SORAB, u čijim se prostorijama ovo okupljanje održalo”, rekao je Dejan Milić (predsednik Udruženja umetnika Švajcarske Uroš Predić).
„Bila je ovo pažljivo je izabrana univerzalna tema, koja je nama u dijaspori jako bliska. Osetila sam predanost i u svakom detalju sam prepoznala iskrene namere i autentičnost. Hvala”, naglasila je Ana Milić.
„Imao sam čast da prisustvujem prelepom omažu velikom Davidu Albahariju. U nestvarnom druženju i isečcima iz Albaharijevog širokog opusa, profesorke iz Ciriha su nam pokazale na jedan neuobičajen, ali vrlo ukusno spremljen način, performans sa dijalozima iz Albaharijevih dela. Hvala Andrijani i Dinki na velelepnoj organizaciji svega, a najviše sjajnoj publici koja je na kraju sve nagradila emotivnim aplauzom. I, naravno, hvala Davidu Albahariju (vječnaja pamjat) što je postojao i svoju emociju preneo na nas čitaoce”, rekao je Viktor Đurić.
Za Sunčicu Stanojlović ovo je bilo „fenomenalno, samo mora češće da se pravi nešto ovakvo, da se skupljamo i malo više da se družimo. Meni to posebno znači pošto sam u kolicima i imam jako malo kontakta sa ljudima. Znam da Umetnički centar Soko često organizuje razne događaje, ali ja ne mogu kolicima uvek da dođem. Ovaj prostor koji koristi Sorab, iako je na četvrtom spratu, ima lifta i za mene je dostupan”, dodala je ona za kraj.