Početna Zanimljivosti Na današnji dan izvršena prva operacija na otvorenom srcu 07. aprila 1928....

Na današnji dan izvršena prva operacija na otvorenom srcu 07. aprila 1928. godine

Po svim aspektima dr Jovan Mijušković bio je doktor svetskog renomea, ujedno i jedan od najznačajnijih doktora u našoj istoriji. U ovom delu Evrope poznat je kao prvi doktor koji je uspešno izveo operaciju na otvorenom srcu još 7. aprila 1928. godine.

Reklama

Pacijent dr Mijuškovića bio je dečak – čobanin od samo 15 godina koji je nesrećnim okolnostima ranjen revolverskim projektilom i čiji život je već maltene bio otpisan jer medicina u našoj zemlji u to vreme nije imala rešenje za takvu komplikaciju. Ipak, tada na scenu stupa hrabri i neprikosnoveni dr Jovan Mijušković koji od tog trenutka podiže srpsku medicinu na jedan novi nivo.

Na fotografiji imate priliku da vidite njega sa malenim dečakom kome je spasio život u prvom trenutku nakon što se operacija završila. Tom prilikom je zabeležio: „Operacija je završena sa uspehom. Ja sam zadovoljan. Mislim da je ovo prvi uspeli slučaj na srcu u našoj državi. Operaciju sam vršio pod vrlo teškim okolnostima, Uspeh pripisujem i brzini sa kojom sam završio celu operaciju, koja nije trajala više od 35 minuta, a i lokalnoj anesteziji koju je ovaj dečko hrabro izdržao ”.

Za vreme Drugog svetskog rata, kao požrtvovani ministar zdravlja učinio je sve od sebe da celu Srbiju obezbedi sanitetskim kordonom i sa uspehom je sačuvao Srbiju od svih zaraznih bolesti koje su tada harale Evropom. Za svoj život nikada nije mario jer je živeo da pomogne drugima pa i po cenu gubitka svog života.

Danas mu se pripisuje zasluga za spašavanje više hiljada srpskih života. Ujedno to je bio i verovatno glavni razlog uz neospornu inteligenciju, zašto su ga komunisti 1944. godine streljali. Verovali ili ne, oni kao glavni razlog likvidacije ovog divnog čoveka navode razlog da je bio saradnik okupatora koji je, navodno, čuvao nemačke vojnike od moguće epidemije.

Ko je bio doktor Jovan Mijušković?

Jovan Mijušković je bio srpski lekar, hirurg. Rođen je u Nišu 17. septembra 1886. godine. Za vreme nemačke okupacije u Drugom svetskom ratu bio je ministar zdravlja u Vladi narodnog spasa do podnošenja ostavke 1942. godine. Streljan je početkom novembra 1944. godine u Beogradu.

Osnovnu i srednju školu pohađao je u Beogradu. Medicinske nauke s doktoratom završio je u Beču 1914. gde se nalazio i među osnivačima akademskog društva Zora i bio njegov predsednik. Po diplomiranju interniran je u austrougarski zarobljenički logor i tamo ostao do kraja rata. Imao je kći Anicu, profesora francuskog jezika.

Posle Prvog svetskog rata najpre je radio u Ulcinju. Od 1. aprila 1919. je lekar Sreza račanskog (Bajina Bašta), zatim lekar srezova valjevskog (od 21. septembra 1920) i tamnavskog (od 3. februara 1921). Iz Uba je 30. maja 1923. prešao u Beograd, za sekundarnog lekara bolničkog hirurškog odeljenja. Zatim je specijalizovao opštu hirurgiju (delom u Beču) i najpre bio postavljen za šefa hirurgije i upravnika bolnice u Ćupriji, a 1. juna 1926. došao na istu dužnost u Valjevu gde je ostao do 21. aprila 1932.

U Valjevu je 7. aprila 1928. godine, prvi u Kraljevini Jugoslaviji, izveo uspelu operaciju na otvorenom srcu (operisao je petnaestogodišnjeg Dragomira Mitrovića iz Dupljaja, nehotično ranjen u igri iz malokalibarskog pištolja). O tome je mnogo pisano u novinama i časopisima.

Radeći pod Mijuškovićevim rukovodstvom, hirurška služba Valjevske bolnice je 1927. godine imala 344 operativna zahvata. Docnije je bio: šef saniteta Ministarstva saobraćaja i profesor istorije medicine na Medicinskom fakultetu u Beogradu (pristupno predavanje „pred dupke prepunim amfiteatrom” održao je početkom aprila 1937). Mijušković se bavio i naučno-istraživačkim radom u oblasti hirurgije publikujući radove u domaćim i inostranim časopisima. Popularne članke iz medicine objavljivao je u Glasu Valjeva i u beogradskoj dnevnoj štampi (u Pravdi je 1933. pisao o Divčibarama).

Politički je pripadao Radikalnoj stranci. U Srezu tamnavskom je 1938. izabran za narodnog poslanika na listi Jugoslovenske radikalne zajednice. Za vreme Drugog svetskog rata, u vladi Milana Nedića, je od 29. avgusta 1941. do 7. oktobra 1941. bio ministar socijalne politike, a od 7. oktobra 1941. do 10. novembra 1942. bio ministar socijalne politike i narodnog zdravlja. Posle podnošenja ostavke na ministarsku dužnost krajem 1942. bio je šef hirurgije Gradske bolnice u Beogradu.

Streljan je bez presude po uspostavljanju vlasti komunista u Beogradu. Beogradski dnevni list Politika od 7. novembra 1944 objavljuje spisak streljanih. Tu nalazimo pored drugih lekara i ime docenta Medicinskog fakulteta u Beogradu dr Jovana Mijuškovića, hirurga, koji je streljan „…kao saradnik okupatora jer je organizovao sanitetski kordon kroz koji su morali da prođu sve izbeglice, koje su posle propasti Jugoslavije prelazile u Srbiju. Na taj je način čuvao nemačke vojnike od moguće epidemije..!

U Valjevu je 1992. godine osnovana Fondacija za razvoj Dr Jovan Mijušković.

Izvor: FB Rojalistički klub