Predstavnici Srpskog kulturnog saveza Srba u Švajcarskoj saopštili su krajem ove nedelje da su 16. februara ove godine uputili protesno pismo Ministarstvu inostranih poslova Švajcarske, povodom delova Inicijalnog obraćanja Ambasadora Švajcarske pri UN Paskala Bajrisvila na hitnoj sednici SB posvećenoj situaciji na KiM održanoj 8. februara 2024. godine. U ime Srpskog kulturnog saveza Srba u Švajcarskoj, protesno pismo potpisao je predsednik Saveza Zvonimir Jovanović.
U pismu se, ističe da se protest odnosi na kulturno-istorijski aspekt nastupa ambasadora Bajrisvila u vezi uredbe Centralne banke i vlade tzv. Kosova; da priznanje Kosova od strane Švajcarske protivureči još jednom legitimnom dokumentu, tj. Rezoluciji Ujedinjenih naroda 1244, u kojoj se navodi da je Kosovo sastavni deo Savezne Republike Srbije, današnje Srbije, i da stoga smatraju da legitimnost ne bi trebala da bude jedini kriterijum za švajcarski demokratiju.
Prenosimo pismo u celosti:
Srpski kulturni savez Švajcarske
Ministarstvu inostranih poslova Švajcarske Eidgenössisches Departement für auswärtige Angelegenheiten (EDA)
Cirih, 16.02.2024. god.
Protesno pismo Srba iz Švajcarske povodom inicijalnog obraćanja Ambasadora Švajcarske pri UN Paskala Berisvila na hitnoj sednici Saveta Bezbednosti posvećenoj situaciji na KiM, održanoj 8. februara 2024. Godine
Poštovane dame i gospodo,
Obraćamo Vam se ovim protesnim pismom povodom govora vašeg predstavnika pri UN u Njujorku. Naš protest se odnosi na kulturno-istorijski aspekt njegovog nastupa u vezi uredbe Centralne banke i vlade tzv. Kosova.
I pored toga što on izražava „zabrinutost” koju ova, kako on kaže, „nekontrolisana akcija” kosovskih vlasti može da izazove, u svom govoru njegova ekselencija Paskal Berisvil nedvosmisleno priznaje legitimnost ciljeva uredbe o izbacivanju dinara sa Kosova. Ne samo što se ovim faktički podržava uskraćivanje prava na koliko toliko normalan život, egzistenciju i opstanak nas Srba na tim prostorima, to i duboko vređa srpsku istoriju i kulturu. Podsećamo da srpski dinar ima blizu 800 godina dugu tradiciju kovanja u srednjovekovnoj Srbiji, i to baš na teritoriji današnjeg Kosova i Metohije. To je bilo čak skoro pola veka pre nastanka Švajcarske državnosti. Ta činjenica se može videti iz stihova velikog Dantea Aligijerija u njegovoj „Božanskoj komediji” u kojoj on kovanje srpskog dinara posredno spominje*.
Što se tiče legitimiteta, podsetili bi da su i rasni zakoni u Nemačkoj 1935. godine prošli legalnu proceduru, ali su bili neljudski. Takođe priznanje Kosova od strane Švajcarske protivreči još uvek legitimnom dokumentu tj. „Rezoluciji ujedinjenih naroda 1244”, u kojoj se navodi da je Kosovo sastavni deo Savezne Republike Jugoslavije, današnje Srbije. Smatramo, stoga, da legitimnost ne bi trebala da bude jedini kriterijum za švajcarsku demokratiju. Uostalom, kada bi se držali legitimiteta i mnoge druge odluke ove države, vezane npr. samo za Kosovo ne bi mogle da izdrže provere te vrste. S tim u vezi postavlja se pitanje da li bi za njegovu ekselenciju ambasadora Berisvila bilo legitimno da su npr. umesto evra, CB Kosova i njena Vlada, bez odobrenja CB Švajcarske, kao zvaničnu valutu proglasili švajcarski franak? To bi za Kosovo možda bilo logičnije, pošto veliki broj Kosovara živi i radi u Švajcarskoj. Možda bi u tom slučaju „finansijski tokovi, borba protiv falsifikovanja i pranja novca” bili efikasniji?
Poštovani, naša brojna srpska zajednica u Švajcarskoj ima dugu tradiciju. Prateći istoriju odnosa između Srbije i Švajcarske u poslednja dva veka, želimo da ukažemo na činjenice koje se retko ističu, a to je izuzetna povezanost Srbije i Švajcarske. Samo sagledavanjem dugačkog spiska Srba koji su dolazili u Švajcarsku u kraćem ili dužem periodu i to uglavnom zbog rada, školovanja, usavršavanja ili nekog drugog intelektualnog poduhvata, a sa druge strane angažovanje Švajcaraca u Srbiji iz domena humanitarne pomoći, te slanja stručnjaka iz forenzike i medicine u vreme brojnih ratova na Balkanu, a gde ubrajamo i dugogodišnje angažovanje švajcarskog Swiss KOJ-a kao podrška KFOR-u na održavanju mira u našoj južnoj pokrajini Kosovu i Metohiji, ukazuje nam da se tu radi o plejadi stručnih, obrazovanih i humanih ljudi.
Srpski kulturni savez Švajcarske, kao krovna organizacija Srba u ovoj zemlji, pored mnogobrojnih aktivnosti u povezivanju naših naroda i kultura, pre nekoliko godina zajedno sa našim domaćinima je svečano obeležio sto godina od uspostavljanja diplomatskih odnosa između Srbije i Švajcarske. Tom prilikom smo štampali i prigodnu knjigu u tu čast.
Međusobno dobri diplomatski odnosi između naše dve zemlje ogledaju se i u izuzetnoj saradnji i na drugim poljima, posebno u ekonomiji, nauci, sportu, kulturi i oblasti prosvete, gde je Srbija prihvatila švajcarski model dualnog obrazovanja. Upravo iz svih ovih navedenih razloga podsećamo da izjave pojedinih švajcarskih diplomata nisu u funkciji nastavka te dobre saradnje, nego ponekad znaju da duboko uvrede srpsko kulturno i istorijsko pamćenje.
Upravo iz tih razloga želimo da izrazimo ovaj naš protest.
Predsednik SKSŠ
Zvonimir Jovanović
* ISTORIJAT DINARA U SRBIJI
Dinar u Srbiji kao i u njegovoj južnoj pokrajini Kosovu i Metohiji (koje je prema UNO-rezoluciji br. 1244 sastavni deo Srbije) je zvanična nacionalna valuta. Dinar nije samo aktuelno sredstvo plaćanja, nego kulturno-istorijsko dobro. Srebrni dinari kovani su u Srbiji i to upravo na području Kosova i Metohije još za vreme vladavine srpskog kralja Stefana Uroša (vladao od 1243. do 1277. god.), dakle pola veka pre osnivanja Švajcarske. Poznata su dva stiha iz „Božanstvene komedije” Dantea Aligijerija koju je on napisao početkom 14. veka, koja se odnose na jednog od tadašnjih srpskih vladara koje on ne imenuje, ali se
nedvosmisleno odnosi na kralja Stefana Uroša Milutina. Nabrajajući vladare kojima neće biti spašene duše zbog njhovih „grehova” Dante u XIX pevanju u poglavlju „Raj” u 140. i 141. stihu peva:
Li si conesceranno, e quel di Rascia
Che mal ha visto ili conio di Venigia …
A sa njima će onaj iz Raške (Srbije) koji je loše upotrebio (falsifikovao) kalupe Venecije
Kralj Milutin, koga Dante ne pominje po imenu, nego samo po tituli, bio je po godinama vladanja najdugovečniji vladar u srpskoj istoriji (Srbijom je vladao 39 godina, od 1282. do 1321. godine, a svakako je jedan od najsposobnijih srpskih vladara. Dugo se, u popularno
pisanim čalancima, pisalo da je Dante srpskog kralja „lišio milosti spasenja duše” zbog falsifikovanja mletačkih dinara. Dante je, zapravo, samo branio mletačku ekonomiju i težnju Venecije da svoj novac nametne po evropskim tržnicama kao osnovnu meru vrednosti. Kralj Stefan Uroš I i njegovi sinovi Dragutin i Milutin, počeli su tokom poslednje trećine 13. veka da kuju srebrne dinare, koji su zbilja veoma ličili na mletačke dinare, tzv. „matapane”, kako
po izgledu (sa aversa Hristos na prestolu a sa reversa kralj i svetitelj koji mu predaje zastavu), tako i po težini i kvalitetu srebra. Mletački i srpski dinari razlikovali su se, zapravo, samo po
imenu i tituli vladara (i srpski dinari imali su latinični tj. latinski natpis), a kako je u to vreme ogroman deo populacije bio nepismen, ta razlika je bila skoro neprimetna i njima je bilo svejedno da li na novčiću piše srpski Rex ili mletački Dux. Srpski dinari su krajem 13. veka postali konkurencija i ozbiljna pretnja mletačkim dinarima, pa su u Dubrovniku i po dalmatinskim gradovima počeli da potiskuju mletački novac. Zbog toga je Venecija donela odluku da se svi srpski dinari obavezno moraju zameniti u mletačke i da se potom pretope. Naravno, nije bila reč samo o konkurenciji, nego i o činjenici da su Milutinovi tzv. „brskovski dinari” ( nazvani po Brskovu – mestu gde su kovani), kvalitetom srebra, odnosno čistoćom legure jednostavno bili kvalitetniji od mletačkih „matapana”. Mlečani su, na žalost, uspeli u svojoj nameri i protekcionističkim merama su srpske dinare proterali iz trgovačkog sveta (zapravo monetarna politika Venecije bila je slična monetarnom ponašanju SAD u 20. i 21. veku). Ipak ostali smo barem pomenuti u slavnom Danteovom delu. Inače kralj Milutin je umro 29. oktobra 1321. u svom dvorcu u Nerodimlju a sahranjen u svojoj grobnoj crkvi u manastiru Banjska na Kosovu i to samo nedelju dana nakon završetka izgradnje njegove impozantne zadužbine manastira Gračanice. Pred sam Kosovski boj 1389. g. zbog opasnosti od Turske pohare njegove mošti su bile prebačene prvo u Trepču, a potom u okolini Sredca (današnje Sofije), gde su pohranjene u crkvi Svete Nedelje koja se danas zove crkava Svetog kralja.
Izvor: Srpska Pravoslavna Crkva, Eparhija Zvorničko -Tuzlanska, Vijesti – Vijesti iz crkve Presvlačenje moštiju Svetog Kralja Milutina – 700 godina od upokojenja, 04.11.2021. godine.
