Srpski olimpijski klub je osnovan 1910. godine u redakciji Novog vremena na četvrtom spratu hotela Moskva u Beogradu. Otac srpskog olimpizma bio je tadašnji kapetan Svetomir Đukić. Prve Olimpijske igre na kojima je učestvovala Srbija bile su u Stokholmu 1912. godine.
Osnivanjem Srpskog olimpijskog kluba 23. februara 1910. godine (10. februara po starom kalendaru) začet je olimpizam u Srbiji.
Srpski olimpijski klub je osnovan na inicijativu mladih oficira, mahom školovanih u Francuskoj, među kojima je vodeću ulogu imao kapetan Svetomir S. Đukić uz aktivnu ulogu Vladislava Vlajka Savića, direktora lista Novo vreme. Bila je ovo prva zvanična olimpijska organizacija Južnih Slovena.
Za direktora je izabran kapetan Svetomir S. Đukić, za sekretare potporučnik Miloš Ilić i student Aleksandar Bodi, za blagajnike drogerista Milosav Jovanović i kapetan Milorad Petrović, a za počasnog predsednika general u penziji Nikodije Stevanović.
Prvi donatori ili veliki dobrotvori, Srpskog olimpijskog kluba bili su Novo vreme i Tramvajsko društvo, koji su priložili po 4.000 dinara.
Prema statutima Srpski olimpijski klub je osnovan:
a) da olakšava osnivanje viteških društava i sportskih klubova, kao i moralno i materijalno, delom i savetom, pomaže viteška društva i klubove koji postoje;
b) da priređuje zemaljske i svetske olimpijske utakmice i igre,
v) da priređuje putovanja i pešačenja raznih grupa po otadžbini i van nje,
g) da preduzima mere za buđenje i podstrekavanje viteškog duha u narodu.
Statuti Srpskog olimpijskog kluba svedoče da on nije osnovan da bio postao deo međunarodnog olimpijskog pokreta jer se za njega nije ni znalo. Tek potkraj 1911. godine, čak godinu dana po osnivanju, Svetomir Đukić beleži: „U vremenu najveće aktivnosti saznalo se da postoji i Međunarodni olimpijski komitet” i tek tada je, po Đukiću sa njim „uhvaćena veza” i pokrenuta akcija za učešće srpskih sportista na Olimpijskim igrama u Stokholmu 1912. i prijem u Međunarodni olimpijski komitet.
Srpski olimpijski klub je pored Središnje uprave imao i okružne, sreske, mesne, pa čak i seoske odbore (ili olimpijske klubove) koji su nicali širom Srbije.
Oni su samostalno ili u saradnji sa Središnjom upravom organizovali „olimpijske utakmice” – Uskršnje, Vidovdanske, Petrovdanske, Miholjske… Takmičilo se u loptanju ili „fusbalu”, održavana su konjička takmičenja, „pešačke utakmice”, „veslačko-plivačke utakmice”, izvođen je i „pentatlon” (rvanje, skok uvis, bacanje kamena, trčanje i gađanje iz puške), bacali su se „sindžirlija”, koplje i kamen, skakalo uvis s motkom od bambusove trske i bez nje, vozili su se velosipedi…
Svetomir S. Đukić je bio oficir vojske Kraljevine Srbije i divizijski general u vojsci Kraljevine Jugoslavije. Za vreme Drugog svetskog rata bio je pripadnik obaveštajne službe Jugoslovenske vojske u Otadžbini.
Bio je postavljen za vođu prve srpske olimpijske selekcije Kraljevine Srbije na Petim letnjim olimpijskim igrama koje su održane u Stokholmu 1912. godine. U Stokholmu gde je održan Kongres Međunarodnog olimpijskog komiteta, Svetomir Đukić je postao član tog prestižnog tela i tu ostao sve do 1949. godine, kada se svojevoljno povukao.
Kao oficir vojske Kraljevine Srbije učestvovao je u Prvom i Drugom balkanskom ratu. Za vreme Prvog svetskog rata učestvovao je u odbrani Beograda i uspešno držao položaje na Adi Ciganliji, takođe je učestvovao u oslobađanju Zemuna. Đukić je odlikovan najvišim vojnim medaljama i priznanjima.
Godine 1919. održana je osnivačka sednica Jugoslovenskog olimpijskog odbora gde je Svetomir izabran za potpredsednika i u toj funkciji predvodio je jugoslovenske sportiste na četiri olimpijade i to u Anversu 1920, Parizu 1924, Amsterdamu 1928. i Berlinu 1938. godine, a takođe je bio jedan od inicijatora kandidovanja Kraljevine Jugoslavije, Beograda za domaćina Međunarodnog olimpijskog komiteta 1938-39. godine i petnaestih olimpijskih igara 1948. godine.
U Kraljevini Jugoslaviji bio je vodeća ličnost olimpijskog pokreta. Godine 1940. penzionisan je u činu divizijskog generala. Za vreme Drugog svetskog rata priključio se Jugoslovenskoj vojsci u Otadžbini.
Izvor: FB Rojalistički klub
