U čast heroja Velikog ratau Valjevu je nedavno održana svečanost posvećena Danu sećanja na Vaeljvsku bolnicu i dr Ludviga Hiršfelda. Manifestacija je otpočela je kraj spomenika dr Selimiru Đorđeviću u krugu Zavoda za javno zdravlje, gde su položeni venci zahvalnosti. U hramu Svetih lekara Kozme i Damjana, episkop valjevski Isihije je služio parastos, a zatim je u Edukativnom centru Zdravstvenog centra Valjevo priređena svečana akademija.
Ove godine skup je posvećen dr Ludvigu Hiršfeldu, poljskom lekaru i naučniku, koji je dao dragocen doprinos spasavanju života vojnika i naroda u čuvenoj ratnoj bolnici. Svečanosti su prisustvovali ambasador Republike Poljske Rafal Perl, gradonačelnik Valjeva Lazar Gojković, načelnik Kolubarskog okruga Miloš Milutinović, predsednik Srpskog lekarskog društva akademik Milan Nedeljković, predstavnici Vojske Srbije, Policijske uprave i gradskih kulturnih ustanova i brojni uvaženi gosti.
Dan u kome je Valjevka dr Draginja Babić sa svega 29 godina svoj život podarila narodu i otadžbini, lečeći obolele od pegavog tifusa u nadaleko čuvenoj Valjevskoj bolnici, 6. februar, je Dan je sećanja na Valjevsku bolnicu i njene lekare i bolničare, a u znak poštovanja prema njihovoj nesebičnoj žrtvi, stručnosti i čovekoljublju, trebalo bi da bude proglašen važnim datumom Grada Valjeva, kazala je u obrazloženju predloga dr Jasmina Bogdanović, koja već nekoliko godina, u saradnji sa uglednim istoričarom Veliborom Vidićem, predvodi organizacioni odbor manifestacije koja za cilj ima negovanje kulture sećanja na Hipokratove velikane najtragičnijeg, a istovremeno i najslavnijeg perioda srpske istorije.
Prinevši molitvu za duše svih lekara i njihovih pomoćnika, koji su u vremenu najvećih iskušenja Prvog svetskog rata u Valjevskoj bolnici, u istoriji upamćenoj po nadljudskim naporima da se pomogne stradalnom narodu, vladika Isihije je ukazao da u toj strašnoj golgoti našem narodu nije bilo nikakvog izlaza, ali niko nije dopustio da se sve svede na ljudsko razmišljanje, već je njihova duboka vera i delatna ljubav prema bližnjima pomagala ovim svetim ljudima da čine ono što je skoro nemoguće. – Mi sa zahvalnošću pred Gospodom i pred svakim od njih imamo ih u svom sećanju. Više od toga, mi u Crkvi znamo da su oni zajedno sa nama, jer u Crkvi Bog je Bog živih, a ne mrtvih, i u Gospodu niko ne umire. Zato u ovakvim danima, kada pominjemo njihove duše, osećamo njihovu prisutnost i da i dalje možemo zajedno da živimo u ovom svetu i činimo dela koja su bar približna njihovim delima. Oni su nam nadahnuće i potvrda da je potrebno da damo ono što možemo, a da će Gospod nadomestiti sve što je čoveku neostvarljivo.
– U vreme ratnih strahota Valjevo, gradić sa svega četiri hiljade stanovnika, bilo je utočište i izvor nade za preko dve stotine hiljada duša, ranjenih i obolelih, ali i njihovih srodnika koji su ih tražili među živima ili mrtvima. Srpski lekari, ali i oni koji su došli iz raznih delova sveta da pomognu, su bili najsvetlija tačka tog doba, jer upravo oni davali su nadu. Mnogi od njih, osim što su pokazali najveće stručne i ljudske vrednosti, ovde su ostavili svoje živote, poput dr Draginje Babić čiji je dan upokojenja odabran za dan sećanja na sve heroje bolnice koja se tada, osim u zgradi Istorijskog arhiva gde joj je bilo sedište, prostirala celim gradom, podsetio je u svom obraćanju dr Vladimir Pantelić, direktor Zdravstvenog centra Valjevo. Svake godine, najavio je dr Pantelić, ovaj dan biće posvećen nekom od tih heroja. Ove 2024. to je dr Ludvig Hiršfeld, čuveni hematolog i imunolog iz Poljske, koji je zajedno sa suprugom pedijatrom dr Hanom Hiršfeld, 1915. godine došao u Valjevo i spasio brojne živote.
– Dr Hiršfeld je jedan od više poljskih lekara koji su radili u Srbiji, ali među njima je poseban, jer je bio dobrovoljac srpske vojske i veliki prijatelj srpskog naroda. Velika je čast biti danas ovde, rekao je ambasador Republike Poljske Rafal Perl, najavivši da će uskoro i u Valjevu biti prikazan film istaknutog filmskog stvaraoca iz ove zemlje Pavela Visočanskog inspirisan životom slavnog lekara, a koji nosi naziv „Ljudina”, reč kojom se najbolje može opisati ličnost dr Hiršfelda. – Herojstvo poljskog pregaoca i svih njegovih savremenika urezano je u sećanje stanovnika ovog grada i oni su svetionik humanosti za sve generacije, reči su gradonačelnika Valjeva Lazara Gojkovića. U ime Srpskog lekarskog društva okupljene na svečanosti u Edukativnom centru je pozdravio predsednik akademik dr Milan Nedeljković. Ova organizacija je 2017. godine podigla spomenik dr Ludvigu Hiršfeldu u Beogradu, a njegovo ime nose i ulice u srpskoj prestonici i Nišu, upoznao je prisutne dr Nedeljković o izrazima zahvalnosti prijatelju iz Poljske. Takođe, prvi čovek SLD je istakao važnu ulogu dr Selimira Đorđevića, upravnika rezervnih bolnica u Valjevu, zahvaljujući čijoj stručnosti i sposobnosti je organizovan rad lekara u godinama ratne pustoši.
Kroz život dr Ludviga Hiršfelda učesnike svečanosti proveo je dr Zoran Vacić, generalni sekretar SLD- a. Uz projekcije fotografija, čiji je autor takođe heroj ondašnje ratne bolnice Holanđanin dr Arijus van Tinhoven, dr Vacić je približio školovanje dr Hiršfelda u rodnoj Varšavi, stručno usavršavanje u nemačkom Hajdelbergu, naučna istraživanja u oblasti hematologije i virusologije, kao i nepravedno nedodeljivanje Nobelove nagrade za dostignuća u oblasti medicine. Koliko je poljski naučnik voleo Srbe, govori i činjenica da je brzo naučio srpski jezik kako bi ovdašnjim kolegama držao predavanja o zaraznim bolestima. Dr Ludvik i supruga mu Hana Hiršfeld delili su sve sa srpskim narodom, ne mareći za svoje živote, istakao je dr Zoran Vacić. Za zasluge je odlikovan ordenom Svetog Save trećeg stepena i Ordenom belog orla sa mačevima i bio je počasni član SLD- a. Stihovi rimskog pesnika Horacija „Neće sve moje umreti”, urezani na nadgrobnoj ploči dr Hiršfelda, poruka su čija snaga do danas ne bledi, o čemu govori i današnje sabranje u njegovu čast u Valjevu. Skup u Edukativnom centru akademik Milan Nedeljković je zaokružio uručenjem monografija SLD direktoru Zdravstvenog centra dr Vladimiru Panteliću i gradonačelniku Valjeva Lazaru Gojkoviću. Svoj pečat svečanosti dao je Kamerni hor lekara i medicinskih sestara valjevskog Zdravstvenog centra, koji je pod upravom prof. Milice Stepanović- Babamilkić otpevao Molitvu gospodnju „Oče naš”, „Tebe pojem” i „Tamo daleko”.
Izvor: Eparhija valjevska
