Znameniti Srbi: Od Hotela Moskve, do štafelaja Paje Jovanovića

Duže od jednog veka u srcu naše prestonice nalazi se hotel Moskva. Od osnivanja, pa do danas, kroz ovaj hotel prošlo je preko 40 miliona ljudi, a u njegovim sobama budilo se oko 5 miliona gostiju. Dobar deo ove ‘statistike’ čine izuzetno poznate i slavne ličnosti: Nikola Pašić, Branislav Nušić, vojvoda Živojin Mišić koji je u gostionici Moskve pio čaj u čaši sa srebrnom drškom; Lav Trocki izveštač iz balkanskih ratova za Pravdu, pre nego što je postao boljševik; Maksim Gorki, indijski pesnik i filozof Tagore, Orson Vels, Alfred Hičkok, Roman Polanski, Džek Nikolson, Robert De Niro, Majkl Daglas i mnogi drugi.

Hotel Moskva se može pohvaliti i ‘Holom slavnih’ gde su, u znak sećanja na poznate goste, postavljene i njihove fotografije.

Ali široj javnosti nije poznato da u bogatu istoriju ovog hotela treba upisati još troje znamenitih Srba koji su tu odsedali ili bili redovni gosti kafane Moskva; a ‘Hol slavnih’ trebalo bi da krase i njihove fotografije. To su Danica Pavlović Barili, Milutin Milanković i Mileva Marić Ajnštajn.

Majka naše poznate slikarke, Danica Pavlović Barili, toliko je obožavala hotel Moskvu da je svom suprugu rekla: „Znaš Bruno, zaričem se, da ću kad-god budem prolazila kroz Beograd, uvek odsedati u Moskvi”. U hotelu su mladenci prvi put prenoćili 1909. kada su iz Požarevca, preko Beograda, vozom krenuli u Italiju u posetu porodici Barili. Šetajući okolnim ulicama, u blizini hotela, Bruno je opazio nekakav „čudan” miris, pa ga je Danica odvela u prvu ćevabdžinicu, na večeru, pokušavajući da ga nauči da pravilno izgovori: „Će-vap-čići”.

Do kraja svog života Danica je često odsedala u ovom hotelu. Moska je otvorena 14. januara 1908. uz prisustvo kralja Petra I Karađorđevića, koji je bio Danicin blizak rođak i koji joj je obezbedio stipendiju za školovanje. Ona je studirala muziku, klavir i pevanje na konzervatorijumu u Minhenu, gde je, u novembru 1905, upoznala svog budućeg supruga, takođe studenta muzike, Italijana Bruna Barilija. U tom braku, dobili su ćerku Milenu Pavlović Barili.

Iz Udruženja Milutin Milanković iz Beograda i knjige „Milutin Milanković i odbrana otadžbine”, autora Slobodana Stojanovića, saznajemo da je i Milanković često sedeo u kafani Moskva. To je bilo u periodu (tokom i između) dva Balkanska rata (1912/1913). Sâm Milutin Milanković, o tome piše: „To je bio i predmet razgovora nas nekolicine profesora koji smo se svakodnevno okupljali oko zasebnog stola u kavani Moskva. Znali smo da ključ toga pitanja, drži u svojim rukama, Nikola Pašić…”

Srpski matematičar, astronom, klimatolog, građevinski inženjer, doktor tehničkih nauka… – Milutin Milanković imao je svoj sto u „kavani“ Moskva. Baš te 1913, za nekim susednim stolom, nedaleko od Milankovićevog, u gostionici Moskve, sedeli su Mileva Marić Ajnštajn i njen suprug Albert koji su u hotelu odseli 1913. U Srbiju su doputovali sa svoja dva sina, pa supružnici zajedno obilaze Novi Sadi, Titel, Kać, Beograd i Beč.

Pet godina po otvaranju hotela, oni su u gostionici Moskva pili kafu, a još uvek se prepričava kako se poznati fizičar u pratnji supruge, u bašti hotela, družio sa prolaznicima. Beograđani su „srpskog zeta“ oslovljavali sa „gospodin naučnik, šašavi Marićev zet”.

Milevin otac, Miloš Marić, bio je veoma imućan čovek, pa je Albertu i Milevi finansijski pomagao kada su se venčali. Postoje sačuvani računi iz kojih se vidi da su oni od tog novca kupovali nameštaj za stan.

20. septembra 1913, oni se dopisnicom javljaju prijatelju u Cirih. Albert je napisao: ‘Dragi gospodine, od ponedeljka sam ovde u seoskoj tišini kod moje tašte i tasta… Sutra sa ženom putujem za Beč. U utorak imam nastup na trapezu…’

Nastup na trapezu, bilo je predavanje u Beču, održano 23. septembra 1913.

I tako su Albert i Mileva otputovali iz Beograda za Beč, a decu su ostavili kod babe i dede koji su ih ubrzo odveli na krštenje, na Malu Gospojinu, u Nikolajevsku crkvu u Novom Sadu. Crkva se nalazi u blizini Kisačke br. 20 gde je sagrađena raskošna kuća Marićevih. Lokalni časopis „Zastava“ o tome je izvestio: ‘Juče su dva mala Švajcarca, sinovi Dr Alberta Ajnštajna, profesora na Univerzitetu u Cirihu, i unuci našeg cenjenog prijatelja i sugrađanina Miloša Marića, mali Hans i Eduard, kršteni u pravoslavnoj veri po želji svoga dede Miloša.’

Mileva je u Beču slušala Albertovo predavanje na Kongresu prirodnih nauka, a potom su se družili sa kolegama iz cele Evrope. Ovo je bio njihov poslednji zajednički dolazak u Srbiju. Nema podataka da je Albert ikada kasnije dolazio u Srbiju, bez Mileve.

„Što više gledate u lepo, to više lepote nalazite u svetu…” – rekao je jednom prilikom Paja Jovanović. Zanimljivo je da je naš poznati slikar Paja Jovanović, koga često citiraju na FB hotela Moskva, uradio portrete mnogih znamenitih Srba, a među njima Milutina Milankovića, Mihajla Pupina i njegove ćerke Varvare.

Danas se portreti ‘gospodina Pupina’ i ‘gospođice Pupin’ nalaze u Narodnom muzeju u Beogradu; a Milankovićev portret, njegova porodica koja živi u Australiji, poklonila je Srpskoj akademiji nauka i umetnosti (SANU).

Kao redovan posetilac bečkih muzeja i galerija, Milutin Milanković tu upoznaje poznatog srpskog slikara Paju Jovanovića. O uspehu Jovanovićeve izložbe u Beču, Milanković piše: „Kolosalno njegovo platno (Bitka u Teutoburškoj šumi) načini ogromnu senzaciju i odnese najvišu nagradu, ne manje i ostale njegove slike koje je izlagao u Umetničkom paviljonu, a osobito njegovi majstorski portreti bečkih lepotica.“ Milutin i Paja su se sprijateljili i ostali bliski sve do Pajine smrti. 

Prelomni trenutak u stvaralaštvu Paje Jovanovića bio je boravak u Americi tokom 1902./1903. Umetnik je nameravao da u ‘Obećanoj zemlji’ naslika više portreta, i eventualno priredi izložbu radova nastalih na novom kontinentu. Kako je pisala štampa, Paja stiže u Ameriku na poziv svog prijatelja-slikara Artura Ferarisa koji je u Americi stekao ime cenjenog i traženog umetnika. Paja je između ostalog bio i Pupinov gost. Pupin je tada poručio od Paje svoj portret, ali i portret svoje ćerke.

Pupin je koristio svaku priliku da svom zemljaku boravak u Americi učini što prijatnijim i da mu bude dobar domaćin. Slikar je njihove portrete dovršio u svom njujorškom ateljeu, po skici ili po fotografijama koje je dobio u Pupinovoj laboratoriji na Kolumbiji.

Pupin se do kraja svog života (1935.) dopisivao sa Pajom Jovanovićemkoji je ovozemaljski život zamenio večnim 1957.

Izvor: RT Balkan / Marina Bulatović

naslovna fotografija: Pupin, Milanković i Varvara Pupin – portreti Paje Jovanovića

Foto Udruženje Milutin Milanković, Beograd i Narodni muzej Srbije