Srpska akademija nauka i umetnosti (SANU) sa velikom žalošću obaveštava javnost da je 26. januara 2024. godine, u Beogradu, u 63. godini, preminuo njen redovni član Goran Petrović (Kraljevo, 1. jul 1961), jedan od najznačajnijih savremenih srpskih pisaca.
Studirao je jugoslovensku i srpsku književnost na Filološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Radio je kao bibliotekar u ogranku Gradske biblioteke u Žiči. Bio je glavni i odgovorni urednik časopisa „Povelja” (2003-2010) i izdavačke delatnosti Narodne biblioteke „Stefan Prvovenčani”. Takođe, bio je zaposlen kao urednik u JP „Službeni glasnik”.
Na književnoj sceni debituje sa knjigom „Saveti za lakši život” (1989), usledili su roman „Atlas opisan nebom” (1993), zbirka pripovedaka „Ostrvo i okolne priče” (1996), roman „Opsada crkve Svetog Spasa” (1997), kao i roman „Sitničarnica ’Kod srećne ruke ’” (2000) za koji je dobio NIN-ovu nagradu. Veoma brzo stekao je naklonost književne publike i kritike, koja ga je prepoznala kao virtuoznog stilistu.
Objavio je zbirku pripovedaka „Bližnji” (2002), knjigu izabrane kratke proze „Sve što znam o vremenu” (2003), dramski tekst „Skela” (2004), zbirku pripovedaka „Razlike” (2006), knjigu zapisa „Pretraživač” (2007), novelu „Ispod tavanice koja se ljuspa” (2010), knjigu izabranih priča „Porodične storije” (2011), dramski tekst „Matica” (2011), zbirku izabranih priča „Unutrašnje dvorište” (2018). Njegova dva poslednja romana „Papir sa vodenim znakom” i „Ikonostas sveg poznatog sveta”, za koje je, između ostalih, primio nagrade Beogradski pobednik i Nagradu „Vladan Desnica” Narodne biblioteke Srbije, bili su zamišljeni kao deo višetomne celine pod nazivom „Roman delta”.
Dela su mu objavljena u preko sto dvadeset izdanja, od čega pedeset pet izdanja u prevodu na francuski, ruski, španski, nemački, italijanski, bugarski, slovenački, poljski, ukrajinski, makedonski, engleski, holandski, arapski i persijski (farsi) jezik. Dvadesetak njegovih priča je zastupljeno u antologijama srpske priče u zemlji i inostranstvu.
Za dopisnog člana Srpske akademije nauka i umetnosti izabran je 2012. godine, a za redovnog člana 2018. godine. U okviru SANU bio je član Akademijskog odbora za kulturu i umetnost, predsednik UO Fonda „Nikola Trajković”, potpredsednik UO Fonda „Branko Ćopić”, Stručnog saveta Biblioteke SANU, Stručnog saveta Audiovizuelnog arhiva i centra za digitalizaciju SANU. Takođe, bio je član UO Zadužbine „Ivo Andrić”, Srpskog književnog društva i Srpskog PEN centra.
Za svoje književno stvaralaštvo, pored pomenutih, primio je brojne nagrade, među kojima su: Književna stipendija Fonda Borislava Pekića, Nagrada „Meša Selimović”, „Vitalova” nagrada, „Račanska povelja”, Nagrada Narodne biblioteke Srbije za najčitaniju knjigu godine, Nagrada „Borisav Stanković”, Nagrada „Svetozar Ćorović”, Nagrada „Ivo Andrić” za pripovetku, Nagrada „Laza Kostić”, Nagrada za dramski tekst „Kočićeva knjiga”, Velika nagrada „Ivo Andrić” za celokupno književno stvaralaštvo, Nagrada Ramonda serbika” i Nagrada Vukove zadužbine.
Svojim raskošnim i žanrovski raznovrsnim opusom, koji je odlikovala inovativnost na tematskom i lirska istančanost na stilskom planu Petrović je stekao status klasika moderne srpske književnosti.
Njegov odlazak veliki je gubitak za Srpsku akademiju nauka i umetnosti, kao i za sveukupno srpsko društvo i kulturu.
Izvor: SANU
