Slučajno ili po nekom višem planu koji nismo u stanju jasno da vidimo, Tesla je preminuo na pravoslavni Božić 1943, u hotelu Njujorker.
Poslednje godine svog života on je proveo u ovom hotelu, u apartmanu koji su činile spojene sobe 3327 i 3328. Tog Božićnog jutra, zvonio je telefon u njegovoj sobi, ali on se nije javio. Nije sa čuo sa svojim prijateljem Pajom Radosavljevićem uz njegovo uobičajeno „Hristos se rodi!” i Teslino: „Vaistinu se rodi!” A kada su ga pronašli i videli da je zaspao večnim snom, na grudima mu beše knjiga Vuka Karadžića okrenuta na strani gde je pesma „Smrt majke Jugovića”.
Dr Paja Radosavljević rodom iz Srema bio mu je najiskreniji i najodaniji prijatelj. Sačuvano je više od 850 stranica prepiske između njih. Uzajamno su se posećivali i viđali bar jednom nedeljno. U poznim Teslinim godinama, kada je starost zakucala na vrata, bio je neka vrsta njegovog zaštitnika. Preko Radosavljevića, do Tesle je dolazio veliki broj ljudi, između ostalih i jedan srpski farmer; obaveštavao ga je o događajima u Srbiji i dešavanjima među našom emigracijom u Americi. Koliko je Tesla cenio njegovo prijateljstvo govori i to što je on, koji nije bio sklon javnom izražavanju emocija, pisao princezi Lazarević Hrebeljanović o Paji Radosavljeviću, ističući njegovu genijalnost i patriotizam.
Srpski farmer iz Gruže, Živadin Stevanović, otišao je na daleki put kako bi posetio Svetsku izložbu u Njujorku 1939. i upoznao Teslu. Ostareli naučnik je odvojio vreme da se vidi sa njim iako je tih dana bio bolešljiv. Posle tri meseca u Americi, Živadin se vratio kući i napisao knjigu „Sto dana u Americi“ o svom putovanju po „Obećanoj zemlji” i susretu sa Teslom i Pajom, sastanku sa gradonačelnikom Njujorka Fiorelom La Gvardijem sa kojim je razgovarao na srpskom jeziku… Jedno vreme, Fiorelo La Gvardija bio je konzul u Jugoslaviji (1904.-1906), tada je naučio naš jezik, a Evropu je napustio pošto nije uspeo da dobije unapređenje u generalnog konzula u Rijeci, ni imenovanje za generalnog konzula u Beogradu.
Fiorelo La Gvardija je bio obaveštajac sa lepim manirima – primio je našeg farmera u narodnoj nošnji i opancima, čak je po njega poslao svoj automobil. Baš on, pročitao je dirljiv oproštajni govor kada je Tesla preminuo. Komemoracija povodom Tesline smrti održana je 10. januara i prenosio ju je Radio Njujork, a za vreme komemoracije svirali su srpsku rodoljubivu pesmu „Tamo daleko”.
Šest meseci pre nego što je preminuo, Teslu je posetio i kralj Petar II Karađorđević. Ta ratna godina bila je obeležena izuzetnom aktivnošću Kraljevske vlade u izbeglištvu, kako na polju organizovanja četničkog pokreta otpora u zemlji, tako i na diplomatskom planu. Kralj Petar II je od predsednika Ruzvelta tražio vojnu pomoć za generala Dragoljuba Mihailovića. Svom bliskom prijatelju (Paji Radosavljeviću) Tesla je posvedočio da ministra vojnog i generala Dragoljuba Mihailovića smatra „simbolom drevne srpske borbe za Krst Časni i Slobodu zlatnu”, o čemu saznajemo iz teksta Lelanda Andersona, čuvenog američkog istraživača Teslinog života. U apartmanu u hotelu Njujorker, ostareli naučnik i kralj su razgovarili o mnogim temama – o ubistvu kralja Aleksandra I, o generalu Mihailoviću… a mladi kralj je u svom dnevniku zapisao da su Tesline reči bile dirljive i da su obojica plakali.
Teslino telo bilo je izloženo u poznatoj pogrebnoj sali na Medison aveniji. Reka ljudi došla je da oda poslednju počast genijalnom izumitelju: državnici, javne ličnosti, novinari, prijatelji i poznanici. Telegrami i izjave saučešća pristizali su iz svih krajeva sveta u prostorije Informacionog centra Jugoslovenske kraljevske vlade u emigraciji koja je organizovala ceremoniju sahrane i tim povodom izdala saopštenje o njenom protokolu. Iz Bele kuće stigao je telegram koji je potpisala Elenor Ruzvelt. Kralј Petar II je poslao venac od prirodnog cveća. Opelo je održano 12. januara u Katedrali Svetog Jovana Bogoslova. Istog dana, Tesla je sahranjen na groblju Ferncliff. Ali, dva i po meseca kasnije, po izričitoj želji sestrića Save Kosanovića, kremirani su posmrtni ostaci Nikole Tesle, iako nikada nije pronađeno ništa što bi moglo da uputi na to da je kremacija bila Teslina želja.
Zalaganjem Save Kosanovića, svi lični predmeti i spisi njegovog ujaka preneti su u Beograd. Slučajno i simbolično, ili po nekom višem planu koji nismo u stanju jasno da vidimo, Teslina zaostavština je brodom „Srbija” stigla u Jugoslaviju septembra 1951.
Prvo odlikovanje za svoj naučni rad Tesla je dobio baš u Srbiji – orden Sv. Save II reda. Teslu je u Beogradu uz najviše počasti primio Aleksandar Obrenović, a Ukazom kraljevskih namesnika, u ime kralja Srbije i odlikovao.
Od Tesline smrti prošla je 81 godina, a njegova popularnost vremenom ne opada, već raste, što nije tipično ni za naučnike, ni za izumitelje. U filmu „Prestiž” britanski pevač Dejvid Bouvi igrao je Teslu; a Nikolas Kejdž koji je rođen 7. januara na dan kada je Tesla preminuo, za svoj rođendan 2010. proveo je nekoliko dana u Teslinoj sobi. Slavni holivudski glumac se (opravdano) pitao da li je on Teslina reinkarnacija ili su ti datumi samo (obična) podudarnost…
Muzej Nikola Tesla u Beogradu su posetile brojne poznate ličnosti. Tifani Tramp, ćerka bivšeg predsednika Amerike, glumica Kejt Hadson, potom još jedan holivudski superstar – Edvard Norton. Sa svojom majkom, muzej je obišao i Novak Đoković; Novak povremeno nosi bele majice na kojima je Teslin lik, i te fotografije postavlja na društvene mreže.
Turisti iz celog sveta, osim Tesline rodne kuće u Smiljanu, žele da vide i unutrašnjost crkve u kojoj je njegov otac, prota Milutin službovao, a poznati pronalazač kršten; ali samo malobrojni obiđu i masovnu grobnicu, na pravoslavnom groblju, u kojoj je sahranjeno 530 Srba iz Smiljana i okoline, koje su ustaše ubile za vreme Drugog svetskog rata. U toj masovnoj grobnici nalazi se i 11 rođaka Nikole Tesle, od 91 koji su ubijeni od strane ustaškog režima u NDH.
Izvor: RT Balkan /Marina Bulatović