Muzej žrtava genocida na ovaj veliki hrišćanski praznik podseća na jedan u nizu čudnovatih i sudbinskih događaja kojim je tokom Drugog svetskog rata spašen život čuvenog advokata Filote File, oca poznatog advokata, Tome File.
U spomen na svoje spasavanje od sigurne smrti koje se odigralo baš na ovaj sveti dan jedne ratne godine u nacističkom logoru smrti u Mauthauzenu, Filota Fila je za porodičnog patrona odabrao upravo Svetog Nikolu Mirlikijskog.
,,Sećam se kada mi je otac ispričao kako smo počeli da slavimo Svetog Nikolu. Na jednu tu veliku srpsku slavu, početkom četrdesetih godina prošlog veka, Filota je stajao sa svojim sapatnicima u redu ozloglašenog nemačkog logora Mauthauzen, čekajući da bude gurnut u smrt.
Mnogo puta sam razmišljao o tome šta mu je prolazilo kroz misli u tim, kako je u tom trenutku izgledalo, njegovim poslednjim trenucima na ovom svetu. Bilo mi je teskobno da ga ikad pitam. Međutim, pamtim sa kakvom je mukom govorio o tom prokletom čekanju.
Mašina smrti se pokvarila na tog Svetog Nikolu baš kada mi je otac došao na red. Uz opasku da mu je „srećan dan“, jedan nemački oficir ga je uposlio i, pošto se dokazao kao vešt radnik, preživeo je ostatak rata.
Filota je na svojoj koži iskusio tu neopisivu patnju čekanja skorog i izvesnog okončanja života voljom dželata. Iz tog razloga mu se, kako je govorio, moglo verovati da poznaje „dah smrti“. Ko ima pravo na takvu moć nad drugim? Ko ima pravo na takvu besprizornu surovost? Ko može imati legitimnu vlast da naredi da nekoga više ne bude? Ja, kao i moj Filota, verujem da takvo ovlašćenje čoveku ne pripada” (citat iz autobiografije Tome Filote)
Izvor: Muzej žrtava genocida
