Rozalin Karter je volela Srbe

Bivša prva dama Amerike, supruga predsednika Džimija Kartera naterala ga je da sklopi mir u BiH i „zaštiti srpski narod koji toliko strada”

U američkoj državi Džordžiji sahranjena je Eleonor Rozalin Smit Karter. Bila je četiri godine prva dama Amerike. Njen muž Džimi Karter je bio američki predsednik od 20. januara 1977. do 20. januara 1981. godine. Za to vreme njegova supruga Rozalin, koju su u Vašingtonu zvali Rozi, bila je najmoćnija žena u SAD. Imala je kancelariju pored predsednikovog Ovalnog kabineta u Belog kući. Amerikanci su sami priznali da je Rozalin Karter bila nezvanično vladarka SAD. U Beloj kući njena reč je bila presudna i konačna.

Džimi Karter i Rozalin Smit živeli su u mestu Plejns. On je bio marinac, a ona student medicine kada su se venčali 1946. godine. Džimi je bio senator, predsednik SAD i postao je proizvođač pamuka i kikirikija. Rozalin je bila lekar, specijalista za mentalne bolesti. U braku su bili 77 godina. Oboje su cenili srpski narod, a Roza više od Džimija.

Bračni par Karter je svoje simpatije prema Jugoslaviji i Srbiji iskazao prvi put tokom posete Josipa i Jovanke Broz Beloj kući u jesen 1979. godine. Brozovi su se vraćali ih Havane sa Samita nesvrstanih i svratili u Vašington. Predsednik Karter je dočekao i ugostio Tita, a Rozalin Karetr je ugostila Jovanku. Broz je postao Karterov poverljivi kurir za Moskvu i Leonida Brežnjeva, a Jovanka je postala Rozina dobra prijateljica, sa kojom je često pričala o srpskom narodu.

Od tada he Roza imala interesovanje za Srbe. To je 1994, godine, kada su Džimi i Roza bili u penziji, pokazalo presudnima za zaštitu bosanskih Srba i za sklanjanje mira u BiH. Tih uzbudljivih devedesetih godina Roza je otišla u Kliniku za plastičnu hirurgiju u Palm Springsu. Njeno lice dva puta operisao je hirurg, Srbin poreklom iz Beograda. Ukazala mu je veliko poverenje, koje je naš doktor iskoristio kada ga je Radovan Karadžić 1993. godine zamolio da mu „dovede nekog iz SAD ko će da ponudi i stvori mir u BiH”.

Lekar iz Beograda na radu u SAD pozvao je telefonom gospođu Karter i upitao da li može da mu obezbedi razgovor sa njenim mužem, bivšim predsednikom Džimijem Karterom. Odgovorila je: „Vrlo rado ću to da učinim!”

Džimi Karter je te 1993. godine bio američki penzioner. Dobio je odobrenje Stejt departmenta da organizuje pregovore dve strane, muslimanske i srpske u Bosni. Istovremeno Slobodan Milošević je preko ambasadora Milana Milutinovića pokušavao da Kartera kao mirotvorca dovede u Beograd. Roza se odlučila za Radovana Karadžića.

Prvi razgovori o njihovoj misiji u BiH vođeni su u porodičnoj kući u Plejnsu, smeštenoj na plantaži pamuka. To je bila mala kuća, sa kuhinjom, u kojoj je Rozalin srpskoj delegaciji kuvala čaj, dnevnom sobom u kojoj je Karter primio srpskog doktora, srpske diplomate i devet američkih ambasadora i pored dve spavaće sobe.

Iz dnevne sobe Džimi Karter je telefonom zvao Radovana Karadžića da vidi kakvi su uslovi za njegov dolazak i za pregovore u Sarajevu i na Palama. Hteo je Karter da se uveri da Karadžić drži situaciju pod kontrolom. Džimi se kolebao. Američki ambasadori su bili protiv odlaska Kartera u „ratnu zonu, u kojoj Srbi ubijaju ljude”.

Rozalin nije dala Džimiju Karteru  da odustane: „Idi i pomozi tom srpskom narodu, koji najviše strada”, presudila je Rozalin Karter.

Karterovi su tih devedesetih godina bili uznemireni zbog islamskog terora i džihada na Bliskom istoku, u Evropi i SAD. Strepeli su da će taj teror da se prošili na BiH. I odlučili su da posete muslimane i Srbe. Kad su došli na Pale, gde su bračni par Karter primili Radovan i Ljiljana sa rukovodstvom Republike Srpske, Rozalin Karter je pokazala svoje velike simpatije prema srpskim domaćinima.

Otišla je u kuhinju da razgovara sa Ljiljanom Zelen Karadžić, koja je ponudila rakijom. Roza je popila par čašica šljivovice i rekla mužu: „Meni je ovde divno. Da prenoćimo pa ujutru da idemo za Sarajevo!”

Radovan joj je darivao svoj gusle srećan što je Roza zavolela Pale. Nisu Karterovi noćili na Palama jer je već bio zakazan sastanak rano ujutro u Sarajevu.

U toku pregovora na Palama potpredsednica Biljana Plavišić, oštro je kritikovala bivšeg američkog predsednika „da su SAD krive za krvavi rat u Bosni”. Čak je Kartera i lično uvredila, na šta je on odgovorio da je samo građanin mirotvorac i da će da napusti Pale. Ustao je i krenuo ka izlazu.

U tom trenutku je iz kuhinje ušla Rozalin Karter, uhvatila muža za ruku i rekla: „Džimi mi moramo ovom narodu da donesemo mir”. Džimi Karter je poslušao ženu i vratio se za pregovarački sto. Rozalin Karter je tako spasla bosanske Srbe, jer se izborila za pregovore Džimi Kartera sa Alijom Izbetbegovićem i Radovanom Karadžićem o prekid ratnih dejstava i ubijanja.

Roza je nama donela mir jer je nas Srbe volela i želela da nam pomogne.    

Mirovni sporazum je predviđeno da se teritorija BiH podeli Srbima 51, a muslimanima 49 odsto teritorije. Mir je trajao četiri meseci tokom 1994/95. godine. Nije bilo rata. Mnogi životi Srba i muslimana su spašeni. U Vašingtonu se zbog uspeha pregovorima razmišljalo da se Radovan Karadžić ustoliči za „glavnog Srbima u srpskom narodu”.

Džimi i Rozalin Karter su 1995. godine svedočili u američkom Senatu o situaciji u BiH. Rozi se zalagala da UN, SAD, Kontakt grupa očuvaju mir. Senat je, međutim, odlučio da se SAD direktno umešaju u BiH. Džimijev i Rozin mir je srušen.

Evropska Kontakt grupa i američka Administracija su poverovale da Slobodan Milošević želi da pregovara, pa su se okrenuli predsedniku Srbije. Ambasador Ričard Holbruk je sa Slobodanom Miloševićem ukanio mir u BiH. A Džimija i Rozalin Karter vratio na njihovo imanje u Plejns, Džordžija.

Svetska međunarodna zajednica i javnost, međutim, nisu zaboravili mirovnu misiju Džimija Kartera u Sarajevu i na Palama. Godine 2002. Karter je dobio Nobelovu nagradu za mir u Bosni, jer je „neumorno tragao za miroljubivim rešenjima međunarodnih sukoba i unapređivao demokratiju”.

Džimi Karter je potom često u svojim govorima i knjigama isticao da „Nobelovu nagradu delim sa srpskim doktorom Borkom Đorđevićem, mirotvorcem iz Kalifornije”.

Nekadašnja prva dama Rozalin Karter preminula je u 96. godini života. Bivši predsednik Džimi Karter je bolestan, ima 99 godina i iščekuje sudnji dan u Plejnsu. Karterovi imaju četvoro dece, 11 unučadi i 14 praunučadi, koji znaju za Srbe.

Za portal Rasejanje.info dr Marko Lopušina