Izložba o velikanu srpskog glumišta Miji Aleksiću (1923-1995) svečano je otvorena u Jugoslovenskoj kinoteci, u okviru obeležavanja stogodišnjice njegovog rođenja i u saradnji s Kulturnim centrom „Mija Aleksić” u Gornjem Milanovcu.
Postavka na dva nivoa zgrade u Uzun Mirkovoj ulici obuhvata portrete velikih formata Mije Aleksića u različitim ulogama, nagrade koje je osvojio za filmsko i televizijsko stvaralaštvo, filmske postere, izbor fotografija, kao i informacije o značajnim momentima u njegovoj dugoj i plodnoj karijeri. Direktor Kinoteke Jugoslav Pantelić istakao je da je Mija Aleksić jedan od simbola našeg filma, a da nas ova izložba podseća na njegove pojedinačne umetničke domete, ali i poziva da sagledamo, sa vremenske distance, njegovo nasleđe i značaj za našu kulturu.
Uspešno se bavio pozorištem i radijom, dok su ga film i televizija učinili prepoznatljivim za najširu publiku i u tim medijima je kreirao onu svoju glumačku personu koja je postala deo naše kulture i sećanja, rekao je Pantelić na početku svoje analize Aleksićevog stvaralaštva.
Foto: Jugoslovenska kinoteka
Ocenjujući da je najupečatljivije role ostvario pedesetih, kada se postavljaju temelji naše kinematogafije i televizije, i šezdesetih godina, kada oba medija dobijaju pun kreativni zamah, pomenuo je filmove Puriše Đorđevića, Žorža Skrigina, Soje Jovanović, kao i tv seriju „Servisna stanica” Radivoja Lole Đukića.
„U tom periodu Mija Aleksić uspostaviće glavne obrise svoje glumačke pojave, bazirane pretežno na komici, koristeći širok dijapazon sredstava gestikulacije, mimike i govora, ali uvek odmeravajući intenzitet u skladu s karakterom i tonom celokupnog filma. Stoga se čini da je uvek glumio s lakoćom i feleksibilnošću, elegantno se krećući između odmerene i svedene mikroglume krupnog plana, sve do izražene ekspresivnosti lica i tela, na granici slepstika. S druge strane, karakteri koje je tumačio sledili su nit koja je našoj kulturi oduvek bila svojstvena, a to je društvena i mentalitetska komedija, koja tradiciju vuče od Nušića, čije je junake više puta igrao”.
„U nastavku karijere pokazao je da je i te kako sposoban da iskoči iz uspostavljenog okvira i uhvati se u koštac sa dramskim i tragičnim karakterima u kojima se ogleda ponor ljudske duše, kao u „Čoveku iz hrastove šume” Miće Popovića ili „Biće skoro propast sveta” Saše Petrovića, da bi svoj opus zaokružio vraćajući se komediji, ali u malo izmenjenom vidu, poput stilizovanog sveta Slobodana Šijana ili realističnijeg tona političke komedije u kombinaciji sa filmom o odrastanju Gorana Paskaljevića. U oba slučaja Mija Aleksić je stvorio neponovljive junak, čije su replike postale i deo folklora”, zaključio je Pantelić.
Foto: Jugoslovenska kinoteka
Posetiocima na otvaranju izložbe obratio se i direktor Kulturnog centra Mija Aleksić u Gornjem Milanovcu Dragan Arsić, podsetivši da je ta izložba prethodno postavljena u Gornjem Milanovcu na sam dan rođenja Mije Aleksića – 26. septembra, kada je otvorena i već tradicionalna manifestacija „Dani Mije Aleksića”. Reč je o dokumentarnoj izložbi, koja je kreirana za 90. godišnjicu rođenja velikog glumca i gostovala po Srbiji i regionu, a sada je dopunjena, rekao je Arsić.
Mija Aleksić je u glumačkoj karijeri „uspeo da pomiri s jedne strane estradu, a sa druge veliku umetnost”, ocenio je Arsić, dodajući da se, što je manje poznato, uspešno bavio i slikarstvom. Autor izložbe Boban Stefanović izjavio je da je srećan što je ona proputovala zemljama bivše Jugoslavije, a da je kruna svega njeno postavljanje u Jugoslovenskoj kinoteci. Stefanović je zahvalio porodici Aleksić i institucijama koje su pomogle u realizaciji „obimnog projekta koji koliko je bio težak, toliko je bio i zadovoljstvo”.
Zahvalnost je izrazio i glumčev sin Velibor Aleksić što je na ovakav način obeležena stogodišnjica rođenja njegovog oca, a najavio je i monografiju o Miji Aleksiću i otvaranje njegovog legata u Jugoslovenskoj kinoteci. Upravnik Muzeja kinoteke Marjan Vujović najavio je da će večeras ponovo biti prikazan jedan od filmova Mije Aleksića – muzička komedija „Pusti snovi” (1968) u režiji Soje Jovanović, digitalno restaurisana u okviru projekta A1 Kinoteka.
Izvor: Jugoslovenska kinoteka
