Muzej žrtava genocida Beograd priredio je, u Skoplju, izložbu pod nazivom „Sveti novomučenici jasenovački u svetlosti Vaskrsenja”. Izložbu čine radovi monahinje Marije (Antić), pripadnice sestrinstva manastira Rođenja Svetog Jovana Krstitelja (Jasenovac, Hrvatska) koji se nalazi u okviru srpske pravoslavne Eparhije pakračko-slavonske. Izložba je do sada predstavljena u brojnim gradovima Republike Srbije, kao i u inostranstvu.
Izložba će se otvoriti sutra u 13 časova u muzeju – Muzej na makedonskata borba – Skopje. Prate je dvojezični srpsko-makedonski katalog i luksuzna srpsko-engleska monografija posvećena delu monahinje Marije, istoričarke umetnosti prof. dr Jelene Erdeljan.
„U njoj, snagom i lepotom radova monahinje Marije, u kojima se mešaju ikoponisačke tradicije sa naivom i elementima stripa i grafike Dalekog istoka, srastaju tragedija svih jasenovačkih žrtava, bez obzira na njihovu nacionalnu i versku pripadnost, kao i obnovljeni život današnjeg manastira brišući granicu između Neba i Zemlje”, stoji u opisu izložbe. „Jednostavnost koncepta izložbe pokazuje da su nebeska dimenzija radova, citati iz Starog i Novog zaveta, molitve iz službe jasenovačkim novomučenicima najpotresnije svedočanstvo da je Jasenovac naše najveće zajedničko gubilište sa 115 velikih masovnih grobnica i neznanim mnoštvom rasutih manjih grobnica”.
„Radovi mati Marije sadrže suptilnu vezu sa realnim sakralnim slikarstvom hrišćanske pravoslavne crkve najboljih tradicija ikonopisačke škole. Radove izvodi autorka koja je monahinja, a ne školovani likovni umetnik. To je važno naglasiti kako bismo pravilno razumeli da je u ovom slučaju umetnost iskorišćena kao pojam i svojevrsni kanal za sprovođenje duhovne i univerzalne, skoro pa božanske misli kako bi se ona otelotvorila na radovima mati Marije”, istaknuto je u Muzeju žrtava genocida.
„Autorka je inspirisana stvarnim i tragičnim događajima u koji su se tokom Drugog svetskog rata odigrali u Jasenovcu. Stoga su njeni radovi ikonične predstave i svevremeni svedok vremena i područja koje je i dalje mesto bola, stradanja, patnje, sećanja… Ono što je važno prepoznati u ovim jedinstvenim delima jesu univerzalne slike sveta koji i danas strada, scene koje se iznova ponavljaju, prizori u kojima možemo prepoznati i raspeće Hristovo kao lično stradanje, ali i simbol svevremene patnje pojedinca i čitavog čovečanstva. Radovi, iako suptilni u formatu, koloritu, tehnici i pristupu umetnosti, reflektuju i budući strah koji opstaje i hrani se patnjom iz nedavne prošlosti naroda, strah od apsolutnog razaranja humanosti, čovečnosti, nemanja svesti o nežnosti i potrebama drugog, zbog čega pozivaju na preispitivanje i razmišljanje o tome šta znači biti čovek”, dodato je u saopštenju.
Realizaciju izložbe omogućili su Ministarstvo Kulture Republike Srbije i Fondacija Muzeja žrtava genocida, a podržali Ambasada Republike Srbije u Republici Severnoj Makedoniji i SPONA – Srpski kulturno informativni centar.
U okviru programskih aktivnosti koje Muzej žrtava genocida realizuje u Skoplju danas je održano i predavanje prof. dr Jelene Erdeljan na temu „Umetnost pravoslavnog Balkana i njena recepcija u savremeno doba”.
