Eparhija valjevska i Društvo za negovanje tradicije i kulture valjevskog kraja priredili su izložbu u čast 150. godišnjice od rođenja Nadežde Petrović, akademske slikarke i dobrovoljne bolničarke u Prvom svetskom ratu, koja je preminula u čuvenoj Valjevskoj bolnici 1915. godine. Autor izložbe je dizajner Marinko Lugonja.
Znalci likovne umetnosti su saglasni, da je bila najznačajniji srpski stvaralac s početka 20. veka. Tematski odana nacionalnom, dok je na polju stilskog izraza pratila evropske tokove. Na njenim platnima snažno je utisnut pečat Balkana i Srbije, ali i metropola „starog kontinenta”, u kojima je sticala znanje i razvijala svoj talenat. Jedinstvena i po snazi stvaralačkog opusa ispred svog vremena… Vremena koje će ubrzo doneti ratni vihor u njenu otadžbinu. Iako je zahvaljujući ugledu, kojeg je uživala u umetničkim krugovima Italije, mogla da ode i u nekom bezbrižnom ambijentu živi i stvara, Nadežda Petrović je odabrala da ostane ovde i kao dobrovoljna bolničarka služi u borbi za slobodu. Vidala je rane junacima sa fronta i, kao prva žena ratni fotograf, beležila stradalnu svakodnevicu. Ovde, u gradu na obalama Kolubare, „prestonici smrti”, kako su svetski hroničari Valjevo nazivali…
Foto: Eparhija valjevska
Na pretprazništvo Miholjdana, 11. oktobra 2023. godine, navršilo se 150 godina od rođenja Nadežde Petrović. Jubilej vredan pomena i opomena. Pomena, jer velikanima valja prineti na dar sećanje zbog onih koji danas hodaju njihovom zemljom i onih koji čekaju da ostave trag. Opomena, jer je njihovo herojstvo u poštovanju zamenjeno nekim lažnim vrednostima, koje vode gubljenju sopstvenosti i prodaje i predaje prava na trajanje u dolazećim vremenima. Zvona Hrama Pokrova Presvete Bogorodice te 1915. nisu zvonila. Smrti je bilo previše, te ne bi ni utihnula… Zvone danas i na molitvu pozivaju, dok sa njenih zidova sija sećanje na heroje zlih vremena. Spomenici sa imenima svih koji su u dva najveća oružana sukoba dali živote za prag, njivu, bližnjeg, san o slobodi… Upravo porta najstarije valjevske svetinje biće mesto sećanja na Nadeždu Petrović u čast njenog jubileja. Sa blagoslovom Preosvećenog Episkopa valjevskog G. Isihija, ovaj, za mnoge Valjevce najlepši kutak u gradu, krasiće panoi na kojima su prizori iz njenog života sa porodicom, koja obiluje vrsnim intelektualcima i umetnicima, njene nadaleko poznate slike, fotografije na kojima je u retkim trenucima predaha beležila ratnu svakodnevicu grada koji je sav bio bolnica.
Poput zvona na molitvu i blagodarje Bogu, panoi zovu na pouku i sećanje. Na drugo nemamo pravo!
Reč o Nadeždi uz izložbu
Nadežda Petrović je srpska heroina koja je ostavila nesvakidašnji trag u svemu na čemu je radila. Imala je evropsko obrazovanje i putovala po Evropi, govorila ruski, nemački i francuski jezik. Bila je nastavnica slikarstva i pedagog, priređivala svetske izložbe i umetničke kolonije, pisala kritike, držala govore na patriotskim zborovima, spajala ljude, ratovala. Njen mlađi brat bio je Rastko Petrović, jedan od poznatih srpskih pesnika.
Kao akademska slikarka napravila je hrabar i oštro kritikovan zaokret u slikarstvu i zajedno sa evropskim slikarima otvorila prostor ekspresionizmu kao novom likovnom izražaju, a ljubav prema srpskom rodu utkala u boje svojih umetničkih dela.
Poreklom iz ugledne srpske kuće Petrovića čija sećanja dosežu do velike seobe sa Kosova pod Arsenijem Čarnojevićem, Nadežda nije ostala ravnodušna prema sudbini potlačenih Srba i bratskih naroda pod imperijalnim okovima Otomanske i Austrougarske carevine, i svojim društvenim aktivizmom dala potpunu podršku jugoslovenskom oslobođenju i ujedinjenju.
Ali tu se nije zaustavila njena slobodarska duša. Duboko uverena u ravnopravnost ljudi, ostala je upamćena kao aktivistkinja i borac za socijalnu ravnopravnost žena početkom 20. veka, a njenom doprinosu odala je priznanje i svetska zajednica, uvrštavanjem u kalendar proslave 150 godina njenog rođenja od strane generalne skupštine UNESKO-a.
Kao idejni tvorac i osnivač Kola Srpskih Sestara svoju umetničku karijeru je podredila humanitarnom radu. Slikarstvo, kao svoju najveću ljubav, ova heroina nije ostavljala ni u doba najstrašnijih perioda ratnog vihora Balkanskog i Velikog rata. Poslednja slika kojom je ukrasila sjajno nebo srpske umetnosti bili su beli šatori valjevske bolnice u kojima je ispustila svoju plemenitu dušu 1915. godine kao ratna bolničarka. Život su joj bile slike i otadžbina, nepregledna polja crvenih kosovskih božura.
Izvori: Eparhija valjevska, Valjevska posla.info
Foto: Eparhija valjevska
