Grupa od 47 poklonika parohije u Lincu, na čelu sa protojerejom-stavroforom Draganom Mićićem, krenula je u pohode svetinjama Kosova i Metohije ovoga oktobra. Za ovo putovanje dobijen je blagoslov episkopa austrijsko-švajcarskog Andreja.
„Prota Dragan je, vršeći svoju pastirsku ulogu a sledeći željama mnogih parohijana, organizovao i realizovao ovo putovanje, potvrđujući koliko je potrebno i dušekorisno da se češće ide u pohode svetinjama Kosova i Metohije. Iskustvo prote Dragana u organizaciji pokloničkih putovanja, doprinelo je vrlo uspešnoj realizaciji ovog putešestvija, za vreme kog se sve odvijalo po brižljivo planiranom i prethodno dogovorenom programu”, istakla je veroučiteljica u penziji, Vidosava Spasić, čiji tekst o putovanje dalje u celosti prenosimo:
Autobus sa poklonicima krenuo je 13. oktobra 2023. godine u 18 časova iz Astena put Srbije, gde se grupi naknadno pridružilo još nekoliko putnika. U subotu, na praznik Pokrova Presvete Bogorodice, autobus se zaustavio u sremskom mestu Dobanovci, direktno ispred hrama Prenosa moštiju Svetog Nikolaja, gde je putnike srdačno dočekao prota Milan Alimpić i protinica Snežana. Na prazničnoj Svetoj Liturgiji prozbe Gospodu uznosio je prota Milan uz umilno pojanje lokalne pevnice, potpomognute đakonom Nemanjom i protinicom Grozdanom. Pričestio se znatan broj vernika i poklonika. O istorijatu i znamenitostima ove sremske crkve govorio je prota Milan. Liturgijsko sabranje je nastavljeno u parohijskoj sali, gde su domaćini pripremili bogatu trpezu ljubavi. Okrepljeni duhovnom i telesnom hranom, putovanje je nastavljeno put Kosova i Metohije.
Foto: CO Linc
Nedaleko od Prištine, zaustavili smo se ispred hotela „Konstantin”, gde su nam domaćini priredili dobrodošlicu po tradicionalnom srpskom običaju – u narodnim nošnjama, sa pogačom, solju i domaćom rakijom. Nakon prispeća i izuzetno toplog dočeka usledio je sa ljubavlju pripremljen i ukusan ručak. Odmah potom, autobusom smo se hitro uputili put Memorijalnog spomenika kosovskim junacima na Gazimestanu. Sa uzvišenja od 636 m, a naročito sa vrha kule, videlo se celo Kosovo Polje. Ovde je prota Dragan sa đakonom Nemanjom, uz pojanje svih prisutnih održao parastos Kosovskim junacima.
Pod jakim utiscima ovog svetog mesta, put nam se produžava ka jednom od naših najlepših manastira – Gračanici, zadužbini kralja Milutina iz 14. veka. Crkva je posvećena Uspenju Presvete Bogorodice. Gračanica se smatra za jedno od najlepših ostvarenja srpske srednjevekovne arhitekture. Među više stotina prelepih fresaka, ističu se stojeće figure kralja Milutina i njegove mlade supruge, kraljice Simonide, dok im anđeli sa lukova snose na glave kraljevske krune. Na ulazu u manastir sačekao nas je kustos koji se veoma potrudio da nam što više kaže o istoriji ali i glavnim karakteristikama arhitekture, građevinskog stila i o likovnim svojstvima fresaka. Istakao je i da je UNESKO ovaj manastir proglasio za svetsku duhovnu baštinu. Potom je usledilo veliko bdenije uoči praznika Pokrova Presvete Bogorodice. Na kraju smo se svi poklonili pred ikonom Pokrova Presvete Bogorodice, primivši pomazanje osveštanim uljem za zdravlje duše i tela.
Autobus je potom produžio prema obližnjem manastiru Sušica – koji je posvećen Svetom Velikomučeniku Dimitriju, gde nam je igumanija Irina iznela delić moštiju svetitelja na celivanje. Izašavši potom u portu manastira, ljubazna igumanija nas je u duhu gostoljublja pozvala na posluženje. Razgovor se odvijao u izuzetno prijatnom ambijentu, u okviru kog je prota Dragan predstavio našu pokloničnu grupu. Igumanija Irina je izuzetno posvećeno govorila o istorijatu manastira, istakavši da je manastir Sušica upisan u Povelju kralja Milutina u manastiru Gračanica iz 1314. godine. Po predanju je manastir Sušica verovatno još stariji od manastira Gračanice iako ne postoje pisani podaci o njenom ktitoru ili graditelju. Kao i mnogi i ovaj manastir je potpuno porušen početkom 19. veka, a obnova je završena 20-tih godina 20- tog veka. 2019. godine završen je novi manastirski konak, a po blagoslovu episkopa raško-prizrenskog Teodosija osnovan je ženski manastir.
Obogaćeni ovako lepim i značajnim saznanjima, vratili smo se u hotel gde nas je u nastavku iznenadila grupa omladinaca u narodnim nošnjama. Nakon što smo se smestili na već pripremljena mesta, jedna od devojaka je najavila kraći kulturno-umetnički program koji su pripremili za nas. Dobro uvežbani igrači, prikazali su splet narodnih igara sa Kosova i Metohije i Srbije, zasluživši duboko divljenje i veliki aplauz svih prisutnih. Nakon ovog divnog iznenađenja koji je priređen, u sali hotela nas je sačekala i bogata večera, nakon čega je usledio odmor.
U nedelju, 15. oktobra 2023. svetu liturgiju proslavili smo u manastiru Visoki Dečani. Na svetoj liturgiji je načalstvovao prota Dragan uz sasluženje đakona Nemanje Mićića, kao i uz nadlležno sveštenomonaštvo ove divne svetinje. Svetoj čaši pristupili su monasi, kao i ostali verni narod, ali i pravoslavni članovi KFOR-a. Po završetku svete liturgije, svi prisutni su pristupili da se poklone Svetim moštima Svetog kralja Stefana Dečanskog. Trpeza ljubavi je postavljena na velikoj terasi konaka naspram ovog divnog manastira. Posle okrepljenja imali smo priliku da čujemo detaljna objašnjenja stručnog vodiča o mnogim karakteristikama i posebnostima dečanske Svetinje. Ktitor manastira je kralj Stefan Dečanski, a završio ga je njegov sin Dušan u periodu od 1327 i 1355. godine. Freske su većinom u celini i originalno sačuvane. Manastir ima čuvenu i bogatu riznicu, upisan je na listu svetske kulturne baštine UNESKA 2004. godine.
Puni utisaka i duhovno osnaženi, krenuli smo prema Pećkoj Patrijaršiji. Pod ovim jedinstvenim svodom nalaze se 4 crkve: crkva Svetih Apostola, crkva Bogorodice Odigitrije Putevoditeljnice, kao i crkva Svetog Dimitrija, koje su sa spoljne strane sve spojene zajedničkom pripratom, a na južnoj strani dozidana je mala crkva svetog Nikolaja sa svojom pripratom. Pod svodovima ovih crkava nalaze se bogato ukrašeni sarkofazi, grobovi i kivoti srpskih arhiepiskopa i patrijarha, Srba svetitelja, sa njihovim čudotvornim svetim moštima. Pećka Patrijaršija je od 13. veka sedište srpskih arhiepiskopa i patrijarha. U crkvi svetih Apostola nalazi se veliki mermerni tron u kome se vekovima vrši ustoličavanje patrijarha, sve do današnjeg dana. Potom je bilo vremena za posetu izuzetnoj manastirskoj prodavnici ali i za šetnju po prelepoj porti, gde se nalaze kameni ostaci stare crkve i uopšteno predivan ambijent. U porti se nalaze između ostalog i dva ogromna drveta duda za koja se veruje da ih je zasadio još Sveti Sava. Cele godine posetioci skupljaju sa ovog drveća – leti slatke plodove a preko cele godine lišće za lekoviti čaj.
Foto: CO Linc
U nastavku se naše putovanje produžava na jug, put carskog grada Prizrena. Osnovao ga je car Dušan, a smatra se i gradom muzejom, jer se tu nalazi deset srednjevekovnih svetinja koje nepobitno dokazuju i svedoče o vekovnom životu Srba na ovim prostorima. Po prispeću, u susret su nam izašla dva učenika bogoslovije, a na samom ulazu nas je dočekao iguman manastira Crne Rijeke i profesor bogoslovije, otac Andrej. U predvorju bogoslovije primetna je bista zadužbinara i ktitora Sime Igumanova Prizrenca. Prizrenska bogoslovija Svetih Kirila i Metodija je najstarija pravoslavna škola na Balkanu, osnovana je 1871. godine. Već preko 150 godina ova bogoslovija ima najznačajniju ulogu za verski i nacionalni život Srba na ovim prostorima. U ratu, 1999. godine, bila je u celosti spaljena pa su profesori i učenici privremeno bili prebačeni u Niš, dok bogoslovija ponovno nije renovirana i otpočela sa radom. Imali smo mogućnost da obiđemo učionice, izuzetnu biblioteku, prelepo uređenu kapelu i prodavnicu, nakon čega su nas dva učenika otpratila u drugi deo grada, gde smo posetili Crkvu Bogorodicu Ljevišku, zadužbinu kralja Milutina iz 1306. godine. Tu su bogoslovi sa protinicom Grozdanom otpevali dve pohvalne pesme presvetoj bogorodici. Poklonili smo se i pomolili ikoni ispred originale freske bogorodice Ljeviške, hraniteljki Prizrena, gde se vidi da Hristos iz kotarice uzima i deli hleb narodu. Učenik bogoslovije koji nas je pratio i uputio, pokazao nam je i crkvu Svetog Đorđa u centru, crkvu Svetog Spasa na brdu iznad bogoslovije, crkvu Svete Nedelje, kao i crkvu Svetih Vrača Kozme i Damjana. Istaknuto je da se u blizini nalazi i zadužbina i grobno mesto cara Dušana. Pozdravili smo se sa ljubaznim domaćinima, polaznicima bogoslovije i uputili se u Manastir Sv. Arhangela, gde su nas kao i svuda sa ljubavlju dočekali, uz večeru i udoban smeštaj.
Već u 6 sati sledećeg jutra, autobusom smo krenuli nazad prema Srbiji. Posvećeni i srdačni domaćini su nam spakovali i obrok za put pa smo prvo zadržavanje imali tek u Kuršumliji, gde smo imali kratak predah uz kafu i posluženje. U Veterniku kod Novog Sada čekalo nas je još jedno iznenađenje koje je otac Dragan priredio svojim parohijanima. U restoranu „Kod Duće”, po prethodnom dogovoru, protu Dragana i njegove putnike dočekao je prota Predrag Bilić. Tu je takođe usledilo izvrsno posluženje za sve poklonike.
Na kraju, treba istaći da je ovo dugo željeno pokloničko putovanje proteklo molitveno i u miru. Po blagoslovu prote Dragana svi poklonici su postili, ispovedili se i pričestili. Svi učesnici putovanja su osetili posebnu radost zbog prilike da, po svojim mogućnostima, pomognu svojim prilozima bilo lično ili organizovano. Posebno je poklonike ganula izuzetna blagodarnost našeg naroda na Kosovu i Metohiji, koji se izuzetno raduje kada se pokaže interesovanje za njihov život na ovom svetom tlu, radujući se ponovnim susretima i uvek pokazujući nemerljivo gostoljublje. Poklonici su bili složni u tome da su se svi nahranili najpre duhovnom hranom i vratili osnaženi i ukrepljeni, obogaćeni novim iskustvima i saznanjima, posebno moleći se saborno u kosovskim svetinjama. Blagodareći proti Draganu na njegovom zalaganju u organizaciji putovanja, a najpre Gospodu na ovim velikim darovima, poklonici su iskazali svoju radost zbog svih budućih ponovnih pokloničkih putovanja.
Veroučiteljica u penziji, Vidosava Spasić
