Mnogi Dositejevi radovi odišu ljubavlju i privrženošću svojim roditeljima. Kada je iz Temišvara pošao u manastir Hopovo da se pokaluđeri, najpre je svratio na grob majke, što je i uneo u svoj životopis „nikad u mom životu nisam tako plakao. I sad, pišući po dvadeset i pet godina, vozmuštava mi se utroba, suze mi teku, i veoma tužim“. I kasnije, kad su prošle dve decenije od njegovog odlaska iz Čakova, nakon mnogih putovanja po Dalmaciji, Grčkoj, Albaniji, Italiji i Austriji, kad je opet došao u Vojvodinu, u Karlovce, bliže svom rodnom mestu, prva mu je misao bila da ode „po dvadeset godina otsustvija u Banat posetiti srodnike moje, pokloniti se grobovom roditelja mojih i celovati meni svetu zemlju u kojima njihove počivaju kosti”. I Dositej ponovo svraća na grob svoje majke gde, kaže on: „Padnem na onv prečesnu zemlju, izljubim ju i suzami orosim”. (Mirko Živković, Iz Dositejevog detinjstva, Kovčežić, 1973)
Na fotografiji: Spomenik Dositejevoj majci Kruni Paunkić u Srpskom Semartonu, Rumunija. Na spomeniku je uklesano: „Kruni materi nezaboravljenog Srbina Dositeja Obradovića, dobrovoljnim prilozima za večiti spomen. Srb. St. Martonska omladina 1905. god”. U opštini Srpski Semarton kult Dositeja i njegove majke Krune veoma je živ. Sem nadgrobnog spomenika koji je podignut na Kruninom grobu, godine 1963. sagrađen je moderan Dom kulture koji nosi ime Dositeja Obradovića. Stanovnicima ovog mesta ostaje samo još da ispune poslednju Dositejevu želju, izraženu u njegovom testamentu, to jest da podignu modernu školu na kojoj će krupnim slovima pisati: KRUNINA ŠKOLA.
Izvor: Muzej Vuka i Dositeja
Foto: Muzej Vuka i Dositeja
