Na današnji dan, 26. oktobra 1893. godine, rođen je u Čongradu Miloš Crnjanski, jedan od najznačajnijih srpskih književnika čije će delo ostaviti nemerljiv uticaj na tokove srpske književnosti. Poznat kao pesnik, pripovedač, dramski pisac, esejista, ali i publicista i diplomata, iza sebe ostavlja značajna, žanrovski raznovrsna dela, kao što su: „Lirika Itake”, „Dnevnik o Čarnojeviću”, „Prva knjiga Seoba”, „Druga knjiga Seoba”, „Pisma iz Pariza”, „Ljubav u Toskani”, „Roman o Londonu” i druga.
O rođenju Miloša Crnjanskog, koje ovoga dana slavimo, najbolje progovara on sam, u „Komentarima” koje je objavio uz „Liriku Itake”: „Moja mati, Marina, bila je devojka krupnih očiju, kose do kolena, i kad je bila seda. Mati joj beše rano umrla, a otac tako strog, da je u zgradi Varoške kuće u Pančevu, koja i sad stoji, morala da pere kamenite stepenice, pred stanom varoškog kapetana. I zimi. Na kolenima. Bila je to velika paćenica celog života i umrla je pre nego što sam mogao da stignem iz inostranstva. Pošto je njen otac bio i neka vrsta cenzora Pančeva, ona je, u mladosti, imala svoju stolicu prvog reda, prilikom gostovanja novosadskog pozorišta, u Pančevu, kod Trubača. Znala je mnogo drama, i mnogo stihova. Kad su je udali za mog oca, moj otac je bio toliko pun dugova, i toliko osiromašio, da nisu imali ni toliko novaca koliko je onda stajala jedna kolevka. Mati me je povijala u jednom koritu u kom je hleb mesila. Ako je čitalac čitao Frojda i Junga, imaće, kad moje knjige čita, mnogo, svakojakih asocijacija. Što se mene tiče, protivno onom što se kod nas misli, meni nimalo nije stalo ni do te prošlosti, ni kakvog sam porekla. Ja sam uvek bio sam sebi predak.”
Izvor: Sprske nedeljne novine, Mađarska
