Da li ste znali da je kafa druga po veličini najtraženija roba na svetu, posle nafte? Švedska i Srbija su na listi 10 zemalja u kojima se godišnje pije najviše kafe, koja se smatra obaveznim delom kulture obe zemlje. Kafa je napitak koji se dopada većini ljudi jer je dostupan širom sveta. Kafa se često služi kao piće u društvenim prilikama i stoga se često smatra pićem koje okuplja ljude.
Krajem XVII veka kafu je prvi put u Švedskoj pomenuo švedski izaslanik Klaes Rolamb, koji je sa kafom došao u dodir u tadašnjem Carigradu. Piće je 1685. morskim putem iz Amsterdama stiglo u Geteborg i dugo je bilo luksuzni proizvod za višu klasu. Od tada je u Švedskoj uvedena potpuna zabrana kafe u pet navrata. Prvi put je to bilo 1756. godine kada je Riksdag uveo potpunu zabranu ispijanja kafe. To je bilo zato što se strahovalo da će previše novca biti poslato u inostranstvo jer se uvoz kafe brzo povećavao. Tokom XVIII veka Gustav III je pokušao da dokaže da je kafa opasno piće naručivši eksperiment na dva identična blizanca koji su, osuđeni na smrt, izdržavali zatvorsku kaznu. Kazna im je bila preinačena na doživotnu robiju pod uslovom da jedan blizanac pije tri šoljice kafe dnevno, a drugi tri šoljice čaja. Sticajem okolnosti, duže je poživeo brat koji je pio kafu!
Ipak, uprkos zabranama, konzumacija voljenog napitka je nastavljena u Švedskoj. To je navelo donosioce odluka da konačno odustanu od zabrane. U XIX veku kafa je postala piće koje je mogao da pije svaki Šveđanin, koji danas pije otprilike četiri šoljice po osobi dnevno.
Srbija nikada nije imala problema sa usvajanjem navike ispijanja ovog napitka, pod uticajem tadašnjeg Otomanskog carstva. Beograd je bio prvi evropski grad sa kafanom otvorenom još daleke 1522. godine, čak 100 godina pre Londona i Pariza.
Izvor: Ambasada Švedske u Beogradu
Foto: Ambasada Švedske u Beogradu
