Srpski pesnik Miodrag Mića Jakšić i ukrajinski Dmitri Bugaro u okviru njihovog „Poetskog karavana”, koji je započet početkom ovog septembra putovanjem kroz 18 država i recitovanjem poezije u 26 gradova i koji će svoj karavan završiti krajem meseca, juče su promenili rutu. Umesto da budu u Minhenu oni su došli u čuveni univerzitetski grad Frajburg, gde su govorili stihove čuvenog nekadašnjeg sovjetskog pesnika Borisa Čičibabina. Čuli ste za njega? Autor ovog teksta do juče nije.
Povod za njihovu promenu rute je što supruga pokojnog Čičibabina živu u Frajburgu, u staračkom domu. Ona im je organizovala poetsko druženje sa pravim i istinskim ljubiteljima poezije – ruskim i ukrajinskim penzionerkama koje se druže sa Ljiljom Čičibabinom. A to je bila i divna prilika da redakcija medijskog portala Rasejanje.info lično prisustvuje jednom od ovih divnih poetskih susreta.
Ljilja Čičibabin ne samo da ih je pozvala da govore stihove u staračkom domu, već je pripremila divan ručak uz poznatu boršč supu. Sa svojih 85 godina, obigravala je oko gostiju kao čigra i svi zajedno su uživali u divnim stihovima velikog Borisa Čičibabina. Ljilja Čičibabin se potrudila da Poetski karavan bude veoma posećen u biblioteci staračkog doma. Sva moguća dozvoljena mesta u ovoj ustanovi bila su oblepljena plakatima, na ruskom i nemačkom, da će gostovati ova dva pesnika, koji šire priču da je poezija jezik koji povezuje.
Foto: M. Jakšić
Prihvaćeni su kao najrođeniji rod, što samo potvrđuju veliku slovensku dušu. Dva pesnika su govorila poeziju – Dmitri Bugari malo više i to samo poeziju Borisa Čičibabina. Na samom početku on se posebno zahvalio Borisovoj supruzi Ljilji, nazvavši je „pravom suprugom jednog pesnika”. Pohvalio je što je na sebe preuzela svu brigu i sve obaveze kako bi njen muž mogao da se bavi poezijom, zahvalivši joj, što je bila neverovatna podrška velikom pesniku.
Umesto planiranog sata, gosti Poetskog karavana su ostali dva sata. „Sve je bilo neverovatno. Ostali smo dva sata da recitujemo umesto sat vremena. Od prisutnih je još njih dvoje govorilo svoje pesme, neviđeno je bilo. Prava svrha i deo naše misije”, dodao je Mića Jakšić.
Boris Aleksejevič Čičibabin rođen je 9. januara 1923, a preminuo je 15. decembra 1994. Živeo je u Harkovu i tokom tri decenije postao jedan od najpoznatijih i najomiljenijih pripadnika umetničke inteligencije grada, odnosno od 1950-ih do 1980-ih. Od kraja 1950-ih, njegova poezija je bila široko distribuirana širom Sovjetskog Saveza kao samizdat. Zvanično priznanje stiglo je tek na kraju njegovog života u vreme perestrojke.
Boris Čičibabin je bio sin vojnog oficira, školovao se u Čugujevu u Harkovskoj oblasti. Njegov pseudonim je uzet u čast njegovog strica koji je nekada bio uklonjen sa majčine strane, akademika Alekseja Čičibabina, eminentnog hemičara i jednog od prvih sovjetskih „nepovratnika”. Godine 1940. Boris je započeo studije na Harkovskom institutu, ali je po izbijanju rata pozvan na Kavkaski front. Godine 1945. ušao je na filološki odsek Harkovskog državnog univerziteta, ali je već juna 1946. bio uhapšen i osuđen zbog „antisovjetske agitacije”. Uzrok njegovog hapšenja bila je sama njegova poezija. U zatvoru Čičibabin je napisao „Crveni paradajz”, u Gulagu „Do jeftinog duvana” i dva spektakularna dela „Stirova iz zatvora”. Inače objavio je mnoga dela. Poeziju Borisa Čičibabina muzički je postavio glumac i pevač Leonid Pugačov i ona (poezija) je postala nadaleko poznata širom Rusije. Za svoj rad dobio je mnoge nagrade, među njima državnu nagradu SSSR-a, a od Ukrajine orden za zasluge. Sahranjen je u Harkovu.
