Muzej Vuka i Dositeja preneo je priču dnevnog lista politike od 1. septembra 1908. godine, kada je objavljena priča o stogodišnjici Velike Škole, koju otvorio Ivan Jugović.
Danas se navršuje sto godina od dana, kada je Ivan Jugović otvorio prvu Veliku Školu u onoj kući sniže Uprave Varoši Beograda, u Gospodar-Jevremovoj ulici br. 31. Da bi se vidno obeležio spomen na ovaj događaj i da bi se čuvanjem spomena zasvedočilo poštovanje zasluga prvih trudbenika za Narodnu Prosvetu, Ministar je Prosvete pod 30. avgustom, doneo rešenje, da se danas u tu kuću uzida spomen-ploča i da se raspiše stečaj za izradu biografije Jovana Savića (Ivana Jugovića) osnivača Velike Škole. Ta je skromna svetkovina izvršena danas u 10 čas. pre podne. Već od rane zore u kući je sve oživelo. Na njoj se vije zastava, kapija je širom otvorena, na sred avlije sedi na stolici gazda Andreja Dada, sopstvenik kuće, u svečanom odelu i dočekuje goste.
U 10 1/2 već su počeli da se zbiraju svi predstavnici nauke i prosvete a u 11 stigao je i sam ministar Prosvete g. A. Nikolić, a malo zatim prispeo je i Kralj. Pod onim trouglom koji starinski krov kuće čini na fasadi, iznad dva srednja prozora na gornjem spratu, uzidana je četvorougla, bela mramorna ploča, ukovana sa četiri pozlaćena klinca. Na ploči piše zlatnim slovima:
„Za spomen stogodišnjice Velike Škole otvorene u ovoj kući 1. septembra 1808. godine.
Ministarstvo Prosvete i Crkvenih poslova 1. septembra 1908.“
Ploča je pokrivena platnom za koje je vezan kanap koji će se potegnuti i ploča otkriti. Na znak, koji je dao Kralj otkriveno je platno koje je pokrivalo ploču i ministar prosvete g. Nikolić pozdravio je taj čin kratkim govorom u kome je izložio značaj današnje svetkovine. Pošto je Kralj razgledao kuću, prihvatio sa gostima ponude, koje je spremio sopstvenik kuće gazda Andreja Dada. Tako je završena ova skromna svetkovina. Kuća, u koju je od jutros uzidana spomen-ploča, jedna je od najinteresantnijih građevina beogradskih. Od kuća, zaostalih iz turskoga doba, osim ove, postoje u Beogradu još samo Kasacija, Brzakova kuća preko puta Saborne crkve, Knez-Milošev letnji konak u Topčideru i jedna kuća u Evrejskoj mahali. Sve je druge tragove toga doba zbrisala regulacija i doba preporođaja oslobođenoga Beograda. (Politika, 1. septembar 1908., br 1661, str. 2)
Izvor: Muzej Vuka i Dositeja
