David Jakovljević iz Pariza predsednik je francuskog udruženja Deca Jasenovca. Udruženje je osnovano 28. aprila 2022. Za kratko vreme su napravljeni neverovatni pomaci. Dobilo se obećanje da će se o srpskim žrtvama a posebno o stradanju dece u koncetracionim logorima u NDH učiti u francuskim udžbenicima, zatraženo je povlačenje priznanja Kosova i Metohije od francuske strane, zamoljeni su Srbi koji prolaze pored Jasenovca da stanu i upale sveću svim stradalim mučenicima. Velika je želja da se osude zločini i nedela počinjeni u NDH, kao i da se podigne spomenik svim žrtvama ustaškog režima. Udruženje sarađuje sa mnogim poznatim istoričarima, političarima, jevrejskim institucijama… O akcijama, radu udruženjima, postignutom kao i potrebama i porukama predsednik udruženja Deca Jasenovca David Jakovljević je rado odgovorio na pitanja medijskoj portala Rasejanje.info sa jasnom porukom da su za njega u središtu su srpski narod i srpski identitet i život bez mržnje prema bilo kome, čak ni prema onome, koji nas je povredio ili porazio.
Kako ste došli na ideju da osnujete udruženje Deca Jasenovca?
– Dugo se ta ideja razvijala u meni. Još kad sam bio mali, otac mi je govorio o ustašama i o Jasenovcu. Nažalost, on je školovan u sistemu Jugoslavije, gde u ime bratstva i jedinstva nije smelo mnogo glasno da se o tome govori. Ja ne volim nepravdu i neistine. Nekoliko Slavonaca i Srba, koji su napustili Krajinu posle operacije Oluja, pričalo mi je o ustašama i osetio sam veliku želju da učinim nešto da se sazna istina. Veliki sam patriota celog čovečanstva i potpuno mi je postala nepodnošljiva predstava da se o najvećem pogromu Srba na Zapadu malo zna i da se ni u jednoj školi o tome ne uči – jer tu je upravo reč o deci, o deci sa Kozare i sa cele teritorije NDH, koja su stradala u Jasenovcu, a to se na Zapadu posmatra kao „bilo pa prošlo”. Ime Deca Jasenovca mi se prosto nametnulo kao ime za udruženje, jer je to bio logor prvenstveno za decu, što nigde nije postojalo i zbog čega smo svi mi deo tog stradanja i zbog čega moramo da sačuvamo sećanje na sve naše mučenike.
Šta je bilo glavno što Vas je pokrenulo?
– Vaskrsenje svih naših mučenika i svih nevinih ljudi, koji su stradali na takav jeziv način. Doživljavam to kao zavet da ih više niko ne zaboravi. Želja mi je da prikažemo period 1941.-1945. na Balkanu. Da se više ništa ne krije. Kasnimo preko 80 godina!
Šta želite da promenite?
– Želim da se u Srbiji postavi veliki spomenik svim žrtvama ustaškog režima. Takav spomenik je morao već odavno da postoji i potpuno mi je neshvatljivo da ga još uvek nema. Neophodno je da postoji mesto na koje može da se postavi venac, da ljudi mogu da dođu i odaju počast.
Želim da se prestane sa negiranjem i smanjivanjem broja žrtava. Želim da ceo svet sazna da su u Jasenovcu, a i u drugim delovima NDH, tri naroda stradala na jeziv način, a najviše Srbi.
Foto: arhiva D. Jakovljević
Koji su glavni ciljevi udruženja?
– Po statutu, udruženje je nezavisno od bilo kakve politike. Cilj i zadatak su da se prikupljanjem dokumenata, saslušanjima i istraživanjima postavi temelj međunarodnog priznanja tog pogroma – u stvari genocida – i da se to uvede u udžbenike istorije u Francuskoj.
Važno mi je da podvučem, da ne okrivljujemo ceo hrvatski narod, nego samo ustaški demonski režim. Malo se zna da je u Jasenovcu stradalo i preko 5000 Hrvata. Nisu svi Hrvati bili ustaše, kao što ni svi Nemci nisu bili nacisti. Za pravi put ka miru i pomirenju je neophodno da se taj genocid jasno i glasno prizna.
Ko su članovi udruženja?
– Ja sam predsednik. Loran Benhaim je naš generalni sekretar. On predstavlja jevrejski narod i zadužen je u udruženju za spoljnu komunikaciju. Preko njega smo u kontaktu sa jevrejskim komitetom Jad Vašem. Treći ključni član je istoričar i geopolitikolog dr Aleksis Trud, profesor na fakultetu Univerziteta u Versaju i jedan od najuglednijih francuskih stručnjaka za Balkan, koji je napisao nekoliko knjiga u vezi geopolitike na Balkanu. Za tu oblast se zainteresovao preko svoje majke, koja je rodom iz Banja Luke.
Ostali aktivisti i članovi su momci i devojke iz pet zemalja. Oni nam pružaju pomoć, sakupljaju dokumente, slike i izjave i dostavljaju nam sav materijal, koji može da se pronađe.
Gde i kako je udruženje registrovano?
Naše udruženje ima puni naziv „Deca Jasenovca – Association Française pour la Reconnaissance et la Mémoire des Victimes de Jasenovac (AFRMVJ)” što u prevodu znači francusko udruženje za priznavanje i sećanje na jasenovačke žrtve.
Ja sam jako vezan za srpski narod, ali smo udruženje 28.04.2022 u prefekturi 92 (to je deo Pariza, prim. red.) namerno registrovali kao 100% francusko i nemamo nikakvo finansiranje ni od Srbije ni od Francuske, već imamo naše partnere.
Foto: arhiva D. Jakovljević
Imali ste niz akcija, prikazivanje filma Dara iz Jasenovca za francusku publiku u Parizu, Bordou, Nici. Gostovala je i Jelena Radojičić Bučah po kojoj je snimljen istoimeni film, obeležili ste Dan holokausta u Parizu, pa su na obeležavanju Vidovdana bili prisutni na našem vojnom groblju i francuski parlamentarci. Šta je dalje u planu?
– Preko Francusko-srpskog prijateljstva u Evropskom parlamentu do kraja godine spremamo veliku izložbu gde ćemo upoznati parlamentarce i javnost o srpskom narodu, kulturi, istoriji, stradanju naših mučenika i novomučenika iz Prvog i Drugog svetskog rata, kao i o stradanju Srba na Kosovu i Metohiji.
Veoma se radujem što u francuskom Parlamentu postoji nadstranačka grupa „Francusko-srpsko prijateljstvo” u kojoj su poslanici svih partija. Mi želimo da sednemo za sto sa tim francuskim poslanicima i da im ponovimo naš zahtev, da Kosovo i Metohija budu ponovo i bez pogovora ono što su uvek i bile – srpsko srce i srpska teritorija i da tu srpska vojska i srpska policija budu jedine ovlašćene snage. Ne smeju više da hapse Srbe neke nepriznate grupe, koje se predstavljaju kao policija jedne lažne države, koja je oteta od Srbije.
Povezali ste se sa predstavnicima jevrejske zajednice. Kakva je njihova podrška? Na osnovu tvog razgovora sa njima, da li su uopšte znali za zločine počinjene nad našim narodom?
– Povezali smo se sa centralnim državnim memorijalnim centrom žrtava i heroja holokausta Jad Vašem u Jerusalimu. Oni znaju za Jasenovac i na njihovom sajtu ima dosta dokumentacije i svedočenja. Čudno je da njihovi predstavnici u Francuskoj nisu znali za Jasenovac. Zbog toga je prikazivanje filma Dara iz Jasenovca bilo veoma važno i Jelena Radojčić Buhač, naša Dara, je uživo objašnjavala mnoge stvari i to je značajno doprinelo povezivanju sa Francuzima – naročito u Nici, gde se film prikazivao 5. maja 2023, i gde nas je predsednik udruženja Srba iz Nice Vladan Radovanović pozvao da se upoznamo, na čemu mu se zahvaljujem.
Što se tiče profila ljudi iz jevrejske zajednice, tu ima političara, advokata, direktora firmi, ljudi iz štampe… Pridružila nam se i Gizela Gros, predsednica komiteta za međunarodne odnose saveznog udruženja veterana i mnogo nam pomogla.
Ove godine na Vidovdan smo dobili obećanje da će se sastati sa ministrima za školstvo, kako bi se što pre postiglo da se u udžbenicima pojavi opis genocida u NDH od 1941. do 1945. Mnogi ne znaju da je pored Jasenovca i Jadovna bilo još mnogo mesta stradanja.
Foto: arhiva D. Jakovljević
Reklo bi se da Evropa uopšte ne zna o zločinima počinjenim nad decom u NDH tokom Drugog svetskog rata. Da li ste se povezali i sa drugim udruženjima, kao što je SPOJI iz Inzbruka, koji se izborilo da na rodnoj kući Diane Budisavljević stoji da je ona tokom Drugog svetskog rata iz koncetracionih logora spašavala pretežno srpsku decu?
– Još nismo, jer je bilo važno da prvo okupimo jake partnere, pa da tek onda stupamo u kontakte i stvaramo još lepšu i jaču mrežu, u kojoj ćemo nastupati kao zajednički glas.
Prošle godine sam u Jasenovcu upoznao Dejana Ristića, direktora Muzeja žrtava genocida u Beogradu i želeo bih da mu ponudim da predstavimo naša stradanja u Francuskoj. Prošle godine to još nije bilo moguće, ali sada već postajemo ozbiljna organizacija i radićemo na tome da ovde u Parizu organizujemo jednu tribinu. Želim da sarađujem i sa grupom koja predstavlja Jadovno 1941. Divim im se i mislim da rade vrlo kvalitetno. Poštujem ih i pomažem koliko mogu – delim sve njihove objave sa dokumentima. Želim da nastavimo rad i sa arhivama Vojvodine i njihovim divnim direktorom Nebojšom Kuzmanovićem.
Ima puno posla i puno partnera…
Prvi ste zatražili od Francuske države da povuče priznanje Kosova i to upravo na srpskom vojničkom groblju kraj Pariza?
– Tako je. To sam zatražio od evropskog poslanika Žan Lan Lakapela i od poslanice Jael Menaš, koja je u francuskom parlamentu predsednica grupe Francusko-srpsko prijateljstvo. Interesantno je da to još niko nije zatražio. Ja se punim srcem zalažem za naš narod i održao sam javni govor, pred svima.
Izgleda da je udruženje Deca Jasenovca pokrenulo i ostale, kao što je Savez Srba Francuske i izgleda da su stvari počele da se menjaju – velikim koracima, nadam se.
Ja nisam neko ko samo sanja, već verujem u akciju. Korak po korak, na početku po malo sa svake strane, kasnije svi zajedno i na kraju ćemo uspeti! Samo sloga Srbina spasava – a naši veliki neprijatelji su narcisi i egoiste. Želim da istaknem i jedan lični motiv za svoje angažovanje: moj brat od strica Branislav Negić je 14. aprila 1999. nestao na Košarama.
Pozvali ste i srpski narod koji putuje za otadžbinu preko Hrvartske na godišnji odmor da svrati do Jasenovca i zapali sveću srpskim mučenicima. Kako ste osećali kada ste došli na tu ideju i kakav odziv očekujete?
-Divno! Osećao sam se kao kad sam javno pozvao Francusku da hrabro dokaže svoje prijateljstvo i da povuče priznanje Kosova kao države. Osetio sam potrebu da odem tamo i stanem baš kod skretanja za Jasenovac i da svakom kažem „hej, zastani! Idi, poseti ih! Oni se raduju što ćeš doći! Ustaše su im oduzele telesni život, a sada mogu kroz tebe da žive zauvek! Da dokažemo da nas niko i nikad ne može ubiti i da će život uvek pobediti smrt!”
Toliko sam srećan što ljudi sada mogu da stanu bez straha i bezbedno, da upale sveću i da odaju počast. Naravno nisam uopšte srećan što su ih ustaše poubijale i što su mnogi zaboravili na njih!
Kakvi su dalji planovi – naravno od onoga, što u ovom trenutku otvoreno može da se podeli sa nama?
– Moj veliki plan je da svojim radom spojim sve Srbe Francuske, a kasnije i Evrope oko ideje da možemo i trebamo da pomognemo srpskom narodu gde god se nalazio i da se pri tome što manje obaziremo na dnevnu politiku. Ne treba mi da dobijamo novac iz Srbije, nego naprotiv, da mi iz dijaspore olakšamo život srpskom narodu u Srbiji, u Crnoj Gori, u Republici Srpskoj i svuda gde mu je teško. Nije dobro da Srbija finansira ljude koji žive u zemljama u kojima mogu da zarade. Mnogo je važnije da taj novac ide hendikepiranoj i bolesnoj deci i ljudima u nevolji.
Meni je srpski narod u srcu i taj narod treba da bude kao Novak Đoković, kao Nikola Tesla ili kao Nemanja Radulović – da ostavi najlepše utiske u celom svetu, da svako poželi da bude Srbin – da od pametnog i sposobnog Srpstva napravimo brend. Da budemo mudri, kao patrijarh Pavle, koga smo mnogo voleli, a naravno, volim i poštujem i sadašnjeg patrijarha Porfirija.
Neka nam Jasenovac bude tačka, koja spaja sve Srbe, a neka Kosovo bude naše srce!
Ima li nešto što Vas je u radu udruženja u poslednje vreme posebno dirnulo?
– Da, delo Filipa Pianta. On je 02. aprila 2023. godine trčao Pariski maraton (pod brojem 3958) za udruženje Deca Jasenovca – A F R M V J. Filipov otac je umro 10 dana ranije, ali je on želeo da ispuni dato obećanje i da trči za stotine hiljada nevinih žrtava Jasenovca noseći naš logo na majici tokom cele trke. Mnogo ga je dirnula sudbina srpske dece i naroda koje su ustaše ubili. Filip je dokaz, kao i mi, da možemo da damo bez očekivanja povratka. Otrčao je maraton za 3 sata.
Foto: D. Jakovljević
Koja bi bila Vaša poruka srpskom narodu?
– Moj stav je jednostavan: u središtu su srpski narod i srpski identitet. Uvek dobronamerno i bez politikanstva. Kroz žrtvovanje sebe za sve vas, za sve mučenike i novo mučenike, za srpski narod. Motiviše me pravda, motivišu me istinski put i Božiji glas. Volim vas Srbi moji. Patite mnogo i hoću nešto da učinim da tu patnju smanjim i ublažim. Nisam monah i nisam pop. Niti sam lider, niti sam ekstremista. Nisam deo politike – ni vlasti ni opozicije. Ja sam David Jakovljević, jednostavan i onakav, kakvog me je moj časni otac naučio: da dam, bez očekivanja da mi neko uzvrati. Živela Srbija i srpski narod časni i srpski identitet! Da živimo bez mržnje prema bilo kome, čak ni prema onome, koji nas je povredio ili porazio.
Kratka biografija: David Jakovljević
Poreklom iz Loznice, rođen pored Pariza 1977. Ima 46 godina; diplomirao je ekonomiju. Zamenik je šefa grupe u velikoj državnoj firmi. Rukovodi timom od 32 osobe. Piše knjigu „Udarac”, koja opisuje kako je od Jugoslovena u Francuskoj postao Srbin od 1991. i kako je potražio svoje korene, naučio istoriju, ćirilicu, muziku…
