Prošlo je šest meseci od smrti Dušana Dude Pokrajca, rodom iz Odžaka kod Sombora, koji je 43 godine proveo u nemačkom Gagenau. Preminuo je u svojoj zemlji uz svoje najbliže, uz koje je ceo radni vek želeo neprekidno da bude, a nije mogao. Od odlaska u penziju deset godina je zajedno sa svojom suprugom Etuškom uživao u rodnoj zemlji, u svojim Odžacima, sa njihovim sinovima, snajama i unucima.
Davne 1969. godine Dušan Pokrajac je došao za Nemačku, kako bi malo zaradio i potom se vratio. Nije imao para da završi započete studije poljoprivrede u Novom Sadu, pa je tada sa svojom devojkom Etuškom došao za Gagenau. Često je umeo da kaže da mu se dolazak na kratko odužio. „Prva stanica u Nemačkoj nam je bio grad Gagenau u kome smo ostali do penzije. Kako se ne bi osećao usamljeno, na moju sreću, sa mnom je pošla i moja tadašnja devojka Etuška, koju sam upoznao kao gimnazijalac u rodnim Odžacima. Na moju sreću vrlo brzo je postala moj životni partner i od prvog dana u Gagenau se nismo razdvajali. Došli smo zajedno za Nemačku, radili i stvarali, stigli do penzije i zajedno se vratili za Srbiju”, govorio je Duda Pokrajac.
Oba sina Alen i Danijel su jedno vreme bili u Nemačkoj, ali po polasku za vrtić, Dušan i Etuška su se opredeli da budu kod roditelja u ondašnjoj Jugoslaviji, misleći da će se i oni brzo vratiti. „Pošli su u školu a mi smo i dalje mislili ćemo se brzo vratiti. Završili su škole, stvorili porodice a mi smo i dalje mislili da se brzo vraćamo. I tako se naše brzo vraćanje odužilo do penzije”. Sa decom su se, srećom često viđali a po dobijanju unuka želja za češćim odlascima u Srbiju postala je sve veća. Alen i Milanka su izrodili Rebeku i Anju, a Danijel i Ljiljana Aleksu i Srnu.
Foto: K. Krstić-Tadić
Po dolasku za Gagenau Dušan Pokrajac je prve tri godine, kao strastveni ljubitelj botanike, proveo u cvećari. Potom je počeo da radi u firmi Mercedes u njihovom pogonu u Gagenau, gde je ostao do penzije.
Društveni angažman i rad za bračni par Pokrajac se od samog dolaska podrazumevao. U tadašnje vreme vesti iz svoje zemlje su uglavnom stizale pismima koja su dugo putovala kao i novim radnicima koji su dolazili za Nemačku u potrazi za boljim životom. Upoznavanja sa drugim ljudima doveli su do osnovanja raznih udruženja. Tako je Dušan Pokrajac puno 23 godine bio predsednik Kluba radnika 74 iz Gagenaua, (danas Srpske kulturne zajednice Sveti Sava u Gagenau), zatim dugi niz godina predsednik u zajednici klubova za nemački Južni Baden i preko 30 godina sindikalni poverenik Mercedesa u Gagenau. Bio je potpredsednik i sekretar Saveza srpskih udruženja u Baden-Virtembergu kao i član uprave Koprosa (humanitarne organizacije u BV). Svuda je stizao za sva srpska pitanja kao i za pitanja ondašnjih jugoslovenskih klubova. Pomagao je mnoga jugoslovenska i kasnije srpska udruženja i zajedno sa ostalima radio na širenju srpske kulture i tradicije u Južnom delu Badena. U više navrata je bio jedan od organizatora mnogih izložbi srpskih mladih slikara kao i mnogih kulturnih manifestacija. Zalagao se, zajedno sa prijateljem Slobodanom Mandićem (takođe iz Gagenau) da učenici Specijalne škole za osnovno i srednje obrazovanje Vuk Karadžić iz Sombora dobiju što više školske i kompjuterske opreme i što bolje uslove za svoje dalje obrazovanje, radionice, salaše… organizujući pri tom obostrane posete direktora škola za hendikepiranu decu grada Gagenau i grada Sombora.
Bio je ključna ličnost u omasovljenju Srpske dopunske škole, u mnogim humanitarnim akcijama u jačanju srpske zajednice i pomaganju svima, kojima je pomoć trebala. Po povratku za Odžake i dalje je nastavio da bude aktivan. Povremeno je dolazio na par dana za Nemačku i podražavao razne sprske manifestacije i kulturne i sportske i družio se sa svojim prijateljima. Uvek je bio uz svoj narod, uz svoju porodicu, svoju Etušku i uz srpsku štampu u Nemačkoj. Voleo je dosta da čita i mnogo ga je mučila nepravda učinjena na prvom mestu prema svom narodu. Zato se i zalagao da se u Gagenau i čitavoj pokrajini Baden-Virtemberg Srbi vide u pravom svetlu, zapravo narod kakav jeste sa emocijama, pun ljubavi, pun kulture, tradicije, poštovanja prema drugim narodima… Zato je organizovao i niz poseta nemačkih političara i privrednika sa posete i dožive Srbiju u onom pravom svetlu.
Hvala ti dragi Dudo – Dule na svemu, počivaj u miru i carsko ti nebesko. Nedostajaće razgovori sa tobom o vojvođanskim salašima, nekadašnjem i sadašnjem načinu života u Vojvodini, tvom Gagenau, našem Baden-Virtembergu, o nekadašnjem načinu života naših gastarbajtera… O davanju pravih saveta, razgovoru o umetnosti, o pravdi i nepravdi, o želji da se sačuva srpska zajednica u Gagenau, kao i potrebi da se mladi uključe u društveni život. Uvek si bio svestan da na mnogim mestima ima puno nedostataka ali da je bio važan ugao iz koga se stvari posmatraju. Još jednom hvala na svemu.
Katarina Krstić-Tadić
