Grad Valjevo se odužilo još jednom sprskom heroju. Reč je o mladom vojniku Stojadinu Mirkoviću iz Gornjih Leskovica, koji je žrtvovao svoj život 29. septembra 1991. godine. Njemu je u parku Vide Jocić na Jadru u Valjevu otkrivanja spomen bista.
Stojadin Mirković je kao vojnik JNA, u vojnom skladištu kod Bjelovara u Hrvatskoj, 29. septembra 1991. godine poginuo zajedno sa majorom Milanom Tepićem. Odbio je tada, prvi put naređenje majora Tepića da se povuče u zaklon. Iz oklopnog transportera je, do poslednjeg trenutka štitio majora, koji je rešio da digne u vazduh skladište, kako ne bi palo u ruke hrvatskih pobunjenika. Major Milan Tepić je 1991. godine proglašen narodnim herojem, jedinim u ratovima na teritoriji bivše SFRJ, a ujedno i poslednjim narodnim herojem države, koja je ukinula dodeljivanje ovih počasti.
Otkrivanju spomen biste prisustvovala je majka Anica, kao i članovi porodice Mirković. Takođe tu su bili predstavnici ministarstva odbrane republike Srbije Generalštaba Vojske Srbij, predstavnici Eparhije valjevske, u ime grada Valjeva gradonačelnik Lazar Gojković, kao i mnogobrojni građani grada Valjeva.
Spomen-bista je autorsko delo vajara Nemanje Radojičića, a izlio ju je Zoran Kuzmanović, umetnički livac i skulptor, arhitekta Katarina Novaković je osmislila izgled postamenta i prostora oko njega, koji se nalazi na ulasku u Park na Jadru, u blizini keja reke Kolubare.
U programu koji je izveden, učestovao je kamerni hor Emanuil, koji je pored himne Srbije otpevao i pesmu Ovo je Srbija. Pomoćnik ministra za ljudske resurse Slaviša Radović je u svom obraćanju rekao da čovek živi dokle živi uspomena na njega.
„Verujem da ovde u Valjevu, u njegovoj porodici, u Vojsci Srbije, u Ministarstvu Srbije i svima koji veruju u slobodarski duh i koji veruju u ovaj narod i u ovu državu, živeće i on sa nama – vaš sin, a naš vojnik. Stojadin je bio poseban po mnogo čemu i veoma mlad je dao svoj život, poštovao je svoju zakletvu koju je dao. To je nešto što je najsvetije što mi koji smo nosili i nosimo uniformu, znamo da cenimo. A mora da cene i generacije koje dolaze, jer samo takva nadahnuća mogu da daju veru i snagu u onoj predstojećoj borbi, u kojoj je Srbija stalno“, rekao je pomoćnik ministra. On se zahvalio majci Anici što je rodila takvog sina i što smo imali takvog vojnika i poručio: „Vojska Srbije je zauvek zahvalna i imala je čast što je takav čovek, kao što je Stojadin, bio u našim redovima, na prvoj liniji, ne posustavši kada je bilo izvesno da je u pitanju život. Kao što nije novo za istoriju srpskog naroda, ta stalna borba nama daje nova nadahnuća, kao što je to uradio Stojadin. Mnogo je pojedinačnih i kolektivnih žrtava za Srbiju, to je i održalo Srbiju da je još uvek na svojim nogama i da gleda u svetlu budućnost. Našem sinu i vojniku Srbije Stojadinu, večna slava i hvala!”
Stojadin Mirković Cole imao je svega 19 godina kada je odbio da posluša samo jedno naređenje – ono koje se odnosilo na predaju. U smrt, ali i večnost, otišao je sa svojim nadređenim, majorom Milanom Tepićem. Vojnik, sa padina Povlena kojim se ponosi ceo valjevski kraj posthumno je odlikovan Ordenom za zasluge u oblasti odbrane i bezbednosti prvog stepena. Tog 29. septembra 1991. godine, major Milan Tepić je, kako bi sprečio predaju skladišta municije pripadnicima hrvatskog Zbora nacionalne garde, minirao objekat u Bedeniku kod Bjelovara, u kojem je bilo 170 tona eksplozivnih sredstava. Pored Tepića, poginuo je i vojnik na odsluženju redovnog vojnog roka, Stojadin Mirković koji, uprkos majorovoj naredbi, nije hteo da se preda. Hrvatska strana je potvrdila gubitak 11 svojih vojnika, a posle predaje streljali su komandira straže na tom objektu Ranka Stevanovića. Stojadin Cole Mirković je rođen u selu Gornje Leskovice kod Valjeva, u podnožju planine Povlen 1972. godine. Kao i životi mnogih drugih mladića i njegov je prekinut kada je trebao da počne.
