Muzej Vuka i Dositeja u Beogradu je danas ne Svetski dan šale podsetio na nekoliko poslovica, koje je Vuk Stef. Karadžić objavio u delima Srpske narodne poslovice, 1849; Srpske narodne pripovijetke, 1870
Kako se medvjed prevario?
Izašavši medvjed rano u proljeće iz svoje jame ugleda drijen đe je ucvatio, a ostala drveta još i ne misle da cvate, pa pomisli da će drijen tako i sazreti prije sviju ostalijeh drveta, pak se izvali podanj da čeka. I tako ležeći onđe i čekajući da drenjine sazre, ostalo sve voće sazri i prođe.
Ko nije dobro svezao?
Kad je nekakav čoek polazio u vodenicu, sveže mu žena vreću sa žitom. Kad bude u putu, odriješi mu se vreća i on je do vodenice vezao deset puta, pa kad se vratio kući, opet htjeo ženu da bije, što mu je nije dobro svezala.
A šta ti je?
Jedan čoek kojega je boljeo zub, srete drugoga čoeka đe jauče iza glasa, pa ga zapita, šta mu je, a kad mu onaj odgovori da ga je ujela zmija, on mu reče: „E ja mišljah, tebe zub boli!“
Kad vidiš šta je, što pitaš?
Nosio nekakav čoek otvorena kola puna kukuruza, a kad ga neko zapita „Šta imana kolima?“, on odgovori da su drva. Videći — onaj koji ga je pitao da na kolima nijesu drva nego kukuruzi reče mu: „Bog s tobom! šta ti govoriš, to nijesu, drva nego kukuruzi!“ A on mu onda odgovori: „Kad vidiš šta je, što pitaš?“
Pustio bih ja njega, ali neće on mene.
Nekakav Turčin svrne s puta u potok da se napije vode, pa ga uhvati hajduk, a on onda dozvavši svoga druga, koji je bio ostao na putu, kaže mu: „Hodi uhvatno sam hajduka.“ Drug mu odgovori: „Kad si ga uhvatno, a ti ga povedi amo.“ Onda mu on kaže: „Ali neće da ide.“ Kad mu drug na to reče: „Ako neće da ide, a ti ga pusti“, a on mu odgovori: „Pustio bih ja njega, ali neće on mene.“
Foto: Muzej Vuka i Dositeja, ilustracija: Vuk Karadžić, karikatura Jovana Prokopljevića.
