Matica iseljenika i Srba u regionu dodelila nagrade „Rastko Petović” za 2022.

Ovogodišnji dobitnici književne nagrade „Rastko Petrović” Matice iseljenika i Srba u regionu su prof. dr Gordana Pešaković iz Orlanda (SAD) za životno delo, Milka Kajganić iz Ciriha (Švajcarska) za roman „Ljubav prema slobodi”, Radmilo V. Radovanović iz Mrkonjić Grada (Republika Srpska) za zbirku pesama „Divinski orfej” i Ljubiša Simić iz Frankfurta (Nemačka) za stvaralaštvo za decu.

Reklama

Matica iseljenika i Srba u regionu nagradu „Rastko Petrović” dodeljuje od 1996. godine, u četiri kategorije, za životno delo i za najbolje prozno i poetsko delo i stvaralaštvo za decu, u prethodnoj godini, za srpske stvaraoce koji žive i rade u inostranstvu.

Godišnju povelju Matice iseljenika i Srba u regionu za dostignuće u oblasti informisanja dobio je Srpski radio Čikago (SAD), a za dostignuća u oblasti muzike Jovan Pavlović, instrumentalista i kompozitor iz Trondhajma (Norveška)

Nagrada je Dr Gordani Pešaković uručena na svečanosti u Orlandu,  16. decembra 2022. godine, dok će ostalim laureatima biti uručena na svečanosti u Beogradu, u narednom periodu.

Žiri nagrade su činili književnici Gordana Vlajić (predsednica), Ilija Šaula i Miodrag Jakšić (članovi).

Gordana Pešaković je rođena u Beogradu. Objavila je šest zbirki pesama  i knjigu putopisa. Pesme su joj štampane u književnim časopisima, a putopisi u dnevnom listu Politika. Gordana je doktorirala ekonomiju i profesor je na Fakultetu u Floridi, a od 2015. postala je i dekan Poslovnog fakulteta. Proglašena je za najboljeg profesora 2013. godine. Jedna je od inicijatora projekta „Beogradski čitač”. Pomogla je da se ovaj projekat proširi i na Floridu, gde je 2017. postavljena skulptura Beogradskog čitača ispred gradske kuće u Kaselberiju, kraj Orlanda. Član je Udruženja književnika Srbije.

Milka Kajganić je rođena u Kozarcu, opština Vrginmost, na Kordunu. Završila je Višu medicinsku školu i Pravni fakultet. Pisanjem se bavi od 1989. godine i do sada je objavila 15 knjiga. Poseban uspeh doživela je knjiga „Čitanka Korduna” koja u sebi sadrži kordunaški riječnik, narodne pjesme, šale i pošalice Korduna, te recepte kordunaške kuhinje. Kordun, ta nepresušna inspiracija tema je većine njenih romana. Zastupljena je u više zbornika, antologija i monografija. Predsednica je udruženja srpskih pisaca „Zlatno pero” u Švajcarskoj. Kao nezavisan novinar živi i stvara u Cirihu.

Radmilo V. Radovanović, rođen je 1957. godine u Divinu kod Bileće. Školovao se u Trebinju i Mostaru. Za svoj književni rad dobio je više značajnih nagrada i priznanja. Zastupljen je u mnogobrojnim zbornicima, časopisima i antologijama. Objavio je 26 pesničkih knjiga u periodu od 1976 do 2022. godine. Član je Udruženja književnika Srpske i Udruženja književnika Srbije. Prevođen je na više stranih jezika. Živi u Mrkonjić Gradu.

Ljubiša Simić je rođen 1970. godine u Tularu kod Medveđe u Srbiji. Od 1991. godine živi u Nemačkoj,  u Frankfurtu na Majni, gde se posebno zalaže za očuvanje srpskog jezika, pisma, identiteta i kulture u rasejanju. Do sada je objavio pet knjiga pesama za decu i odrasle i dvojezičnu knjigu za decu (na srpskom i nemačkom). Za svoje književno ostvarenje dobio je više književnih nagrada. Član je Udruženja književnika Srbije, nemačkog književnog društva Hesen, P.E.N. centra za nemačko govorno područje, počasni član Književnog društva Kosova i Metohije i predsednik Udruženja pisaca Sedmica iz Frankfurta na Majni.