Novo odeljene srpske dopunske škole otvoreno u Regenzburgu

U nemačkom gradu Regenzburg u pokrajini Bavarska od ove školske godine postoji odeljenje Srpske dopunske škole, organizovano od Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, a uz nesebičnu pomoć Generalnog konzulata Republike Srbije u Minhenu.

Reklama

Nastavu izvodi nastavnica Dajana Luković, po posebnom programu  obrazovanja i vaspitanja u inostranstvu, čiji plan i program sadrže predmete: Srpski jezik, Moja otadžbina Srbija i Osnovi kulture srpskog naroda.

Novootvorena grupa broji 28 učenika podeljenih po uzrastu (mlađi, srednji i stariji) i svi su, po rečima nastavnice Dajane Luković , izuzetno motivisani za učenje srpskog jezika i književnosti, kulture, tradicije i umetnosti.

„Želim da se zahvalim Ministarstvu prosvete, kao i Generalnkom konzulatu Republike Srbije u Minhenu, na podršci i sprovođenju u delo  ideje o otvaranju Dopunske škole u Regenzburgu u koji se u poslednjih nekoliko godina doselio veliki broj porodica iz srpskog govornog područja. Među polaznicima škole su i učenici srpskog porekla koji nisu govornici srpskog jezika, ali im ne nedostaje želje i volje da nauče ćirilicu, srpsko kolo ili geografske odlike zemlje predaka”, istakla je nastavnica Dajana.

Osim znanja koja deca polako stiču na nastavi, rađaju se i nova prijateljstva i osećaj pripadnosti, osećaj da su među svojima.

„Zahvaljujem se i roditeljima koji, bez obzira na udaljenost od matice, ne žele da deca zaborave  jezik, običaje i svoje korene, jer oni su obeležje identiteta svakog od nas. Baš kao što mudra misao kaže: Postoje dva poklona koja treba dati svojoj deci, jedan su koreni, a drugi krila”, dodala je nastavnica Dajana Luković.

Svoje impresije vezane za otvaranje nastave na srpskom jeziku podelili su i roditelji. Jedna od njih je Ivana Rakić. „Nama su sve troje dece rođeni u Beogradu. Doselili  smo se u Nemačku pre šest godina kada su deca imala jednu, tri i pet godina. U kući pričamo isključivo srpski jezik. Ipak, sam život, škola i obaveze su uvek okrenute nemačkom jeziku. Iako deca pričaju srpski jezik tečno, javljaju se nedostaci koji se odnose na gramatiku, pravila pisanja” naglasila je Ivana uz komentar da smatra da će nastava, koja uključuje pored gramatike i pravila pisanja, srpske običaje, srpsku istoriju, poeziju, prozu i muziku, obogatiti život njene dece kako obrazovno, tako i duhovno i kulturološki. „To je naš razlog da svoju decu upišemo na časove srpskog jezika u Regenzburgu”, dodala je.

Osim iz Srbije, nekolicina dece je poreklom iz Republike Srpske. Otac Filipa Lukića, Slobodan, ističe važnost učenja srpskog jezika. „Filip je rođen u Banja Luci i kao petogodišnjak je došao u Nemačku. Iako kod kuće govorimo isključivo maternjim jezikom, evidentno je da Filip značajno bolje govori i piše nemački jezik. On pokazuje interesovanje (na moje veliko zadovoljstvo) za srpski jezik, kulturu, istoriju i tradiciju, tako da je sa oduševljenjem krenuo na nastavu. Bio bih veoma sretan da moja deca ne izgube kontakt sa otadžbinom, a ova nastava je svakako korak u tom pravcu”.

Jedan od polaznika dopunske nastave na srpskom jeziku je Aleksa Firulović, učenik četvrtog razreda. „Rođen sam u Srbiji,u Kladovu, gde sam živeo pet godina i išao u vrtić. U Srbiji sam upoznao puno drugara , ali nisam imao sreće da idem tamo u školu, jer sam se doselio u Nemačku. Kad sam čuo mamu i tatu da će biti otvorena srpska škola u mom gradu, bio sam srećan, jer imam želju da naučim da pišem i da čitam na srpskom jeziku i da upoznam bolje srpsku kulturu i običaje. Konačno je počela škola i meni je baš lepo, već sam dosta slova naučio i polako već čitam ćirilicu. Učiteljica je super, lepo nam objašnjava i jako je ljubazna. Presrećan sam jer sam upoznao dosta novih srpskih drugara i što svi zajedno pričamo samo srpski jezik. Nadam se da ću brzo da naučim da čitam i da pišem na srpskom i kad budem sledeći put išao na raspust u Srbiju , reći ću svojim drugarima kako i ja znam da čitam i pišem kao i oni, iako ne idem u  školu u Srbiji”,radosno je istakao učenik Aleksa.
Prvi čas u srpskoj školi u Regensburgu počeo je uz srpsku himnu Bože pravde, uz divne razgovore i upoznavanje.