„Nijedan narod se nije odužio Tesli, a svima nam je pomogao” – Nikola Lončar, predsednik TNS

Nikola Lončar je pronalazač, osnivač i predsednik Tesline naučne fondacije iz Filadelfije jedan je od najagilnijih čuvara lika i dela srpskog naučnika Nikole Tesle u SAD a i šire. Zahvaljujući upravo Lončaru prisutnost sadržaja o Nikoli Tesli u silabusu američkih škola je izuzetno velik a nadajmo se da će uskoro i u srpskim školama osnivati „Teslini naučni klubovi” ostvarivanjem partnerstva između Tesline naučne fondacije i nastavnog kadra i učenika, zašta se Lončar sa svojim timom u TNS zalaže.

Član je Nacionalne asocijacije istražnih stručnjaka, Međunarodne asocijacije istražitelja – stručnjaka za brave, Međunarodne asocijacije istražitelja krađa automobila i Nacionalne asocijacije istražitelja – stručnjaka za brave. Predsednik TNS Nikola Lončar za portal Rasejanje.info govori o misiji TNS i početnoj želji kao i dokle se danas stiglo, o projektu Teslin narod, daljim planovima….

Kada se kaže Nikola Tesla, na šta prvo pomislite?

– Na budućnost, za koju nam je Tesla postavio divnu osnovu i samo moramo da radimo na tome.

Kada ste osnovali TNF šta se želeli da ostvarite?

– Teslinu naučnu fondaciju smo zvanično otvorili 7. januara 2010. godine. Krenuli smo nekoliko godina ranije u našoj Crkvi svetog Nikole u Filadelfiji, a onda smo se prebacili u gradsku biblioteku i Frenklin institut, do kupovine naših prostorija. U tim prvim danima smo funkcionisali kao Nikola Tesla klub. Nikada nisam planirao da ćemo ovoliko narasti i baviti se svim ovim, ali priče su se otvarale jedna za drugom i nismo mogli da stanemo. Misija nam je bila i još uvek je ista – promocija lika i dela Nikole Tesle i promocija Teslinog naroda.

U budućnosti ćemo se prvenstveno posvetiti radu sa mladima kroz motivacioni program otvaranja Tesla klubova po svetu i podelu besplatnog materijala za početak rada tih klubova. Sve više ćemo se fokusirati na snimanje video materijala na temu Tesle i njegovog rada i dodelu priznanja svima kojima urade nešto značajno za promociju Nikole Tesle i Teslinog naroda, posebno mladih koji idu tim putem. Želja mi je da se upravo mladi sve više uključuju u sam rad i da polako preuzimaju funkcije u fondaciji.

Od tada pa do danas, koliko ste zadovoljni učinjenim?

– Moj možda najvažniji zadatak je da ne budem previše zadovoljan nego da u svakom momentu tražim nastavak i poboljšanje rada. Kako stvari stoje, mi smo u samom vrhu Teslinih organizacija u US, a možda i prvi u svetu. Ali, to ne znači da nema još mnogo toga da se uradi. Tako moji saradnici kažu „ma šta da uradiš, ovaj nikad nije zadovoljan”. Ne samo da sam zadovoljan i zahvalan svima koji rade sa nama, nego su mi to većinom ujedno i najbolji prijatelji. Ali, napredak mora da postoji, do savršenstva.

Šta je po Vama do sada najvažnije urađeno?

– U samoj promociji Nikole Tesle verovatno najvažniji projekat je rad na Nikola Tesla klubovima i Nikola Tesla inventors klubovima. Da bi došli do pravih rezultata uradili smo veliki broj konferencija i eksperimenata. Prvo sa Amerikancima, a onda i sa Srbima, kako u svetu, tako i u matici.

Šta bi u narednom periodu trebalo što pre uraditi?

– Prvenstveno, dovršiti projekte za klubove i promovisati ih po celom svetu. Imamo dosta razrađen materijal za to (scenario za dramu „Tesla: juče, danas, sutra”, namenjenu da ih pripremaju i izvode učenici u školama, interaktivne zidne postere putem kojih deca, koristeći kjuar kodove, i praktično vide Tesline pronalaske, interaktivnu igricu „Tesla-potraga za pronalascima” našeg direktora za inovativne edukativne projekte Aleksandra Ignjatovića Pertinija, tim edukatora spreman da pomogne klubovima i drugo).

Pokrenuli ste projekat Teslin narod. Da li ste zadovoljni učešćem našeg naroda i šta očekujete od tog projekta?

– Nas nekoliko je to pokrenulo, dosta njih se uključivalo, dolazilo i odlazilo. Jedan takav projekat zahteva pored ozbiljnog rada i mnogo strpljenja. Vasi čitaoci mogu saznati sve detalje o njemu i pritom popuniti anketu na stranici Teslin narod. Taj projekat nikad neće biti zatvoren jer će uvek biti novih i boljih predloga. Opet, isto ne mogu da kažem da nisam zadovoljan, ali da dođemo do krajnjeg cilja, IZRADE PREDLOGA NACIONALNOG PROGRAMA SVIH SRBA SVETA, je veliki korak koji zahteva još mnogo osla i konferencija. Kao i saradnju sa drugim institucijama.

Konferencije TNS održavate u hotelu Njujorker, gde je Tesla nekada živeo. Boravili ste i u njegovoj sobi. Kakav je osećaj biti u njegovoj sobi, u kojoj je živeo, stvarao i osmišljavao razna dostignuća i u kojoj je na kraju i preminuo?

-To je neverovatno iskustvo i čuo sam veliki broj priča sa raznim osobama koje su na različite načine doživeli i preživeli tu noć. Na primer, moj sin Nikolas je u pola noći izleteo iz sobe i otišao u drugi hotel. Ja prvi put nisam zaspao celu noć. Sve što radimo u Njujorker hotelu u Njujorku za nas u Teslinoj naučnoj fondaciji nije pomen nego nastavak Teslinog života, kroz njegove patente i sve novo što mnogi sada rade. Knjige, umetnost, muzika, inovacije, nauka. Najbolje nagrađujemo medaljama, ordenjem i reljefima „U duhu Tesle”. Većina onih koji dođu na našu konferenciju u Njujorku dobiju šansu da uđu u Teslinu sobu i u njoj provedu neko vreme.

Da li smo se mi kao narod dovoljno odužili Nikoli Tesli?

– Ne samo mi nego nije nijedan narod, a svima nam je pomogao. Nismo se odužili Tesli. Hvala Hrvatima što nas provociraju da je Tesla njihov, inače se ne bismo sami setili da je Tesla naše gore list.

Šta je TNF uradila ili šta planira da uradi na polju „krađe” Teslinog nacionalnog identiteta? Imamo problem sa kovanicama sa Teslinim likom, koga Hrvatska pušta na novčanici evra.

– Ne vidim to kao problem. Ponovo, ustaške provokacije meni ne smetaju jer znam da podstiču moj narod, Teslin narod, Srbe, da napokon shvate ko je bio Tesla. 

Meni najviše smeta što država Srbija i njene institucije ne prihvataju da rade sa nama na školskom programu i što u zemlji ne uče o Tesli i o svim ostalima koji su to zaslužili. Puno puta smo im pisali, tražili saradnju i ništa od toga. Muzej Nikole Tesle u Beogradu je prilično zatvorena institucija, i od Vladimira Jelenkovića pa na ovamo praktično nemamo saradnju sa njima. Vladimir Jelenković nam je mnogo pomogao, ali isto tako i samom muzeju i našem narodu. Opravdavaju se da ih nema dovoljno. Možda je to i tačno ali krajnje je vreme da država Srbija uradi nešto po tom pitanju. Da napravi pravi muzej sa kongresnim centrom, gde bi bili i Pupin i Milanković i Mileva Marić. Država bi mnogo dobila od toga, ne samo materijalno, nego prvenstveno širenjem prave istine o srpskom narodu.