„Kad je digao ruku na sebe, kao da je odneo pola mene” – tragična priča samohrane majke Nikolije Radević kod Sjenice

Još jedna teška priča i sudbina porodice Radević kod Sjenice i želja humanitarne organizacije Srbi za Srbe da pokrenu novu akciju i pomognu samohranoj majci Nikoliji sa troje dece. Potrebno je završiti kuću i urediti do ove porodice, kako bi se olaška životna borba majci Nikoliji, „kako bi lakše prebrodila gubitak supruga i omogućila svojoj deci iole bezbrižnije odrastanje”.

Reklama

Prenosimo priču humanitarne organizacije Srbi za Srbe:

Sam po sebi život u gorštačkim uslovima je težak, a kada se na to dodaju i životne teškoće i tragedije, koje je iskusila četvoročlana porodica Radević za života, i najveći junaci bi poklekli. Ipak, to nije slučaj sa samohranom majkom Nikolijom. Njena porodica živi u ovako zabačenim predelima, u zaseoku Višnjevo, sa troje maloletne dece. Đorđe (15), Ivana (13) i Sveto (11) doživeli su porodičnu tragediju da suprug i otac porodice digne ruku na sebe pre nešto manje od godinu dana…

Sačekala nas je majka Nikolija u crnini i dvoje mlađe dece, s obzirom da je najstariji Đorđe u Kragujevcu u srednjoj školi. Iako razgovor nije odmah krenuo u tom smeru, neminovno smo se morali dotaći pomenute tragedije i pitanja kako dalje opstati i odgajati decu u ovakvom okruženju, bez muške ruke.

„Hvala vam što ste došli, znam ko ste. Pratimo vaše emisije na televiziji. Šta da kažem, sve je još sveže i još se oporavljamo od svega. Bio mi je muž u depresiji, ali mislili smo da će terapije koje je dobio da pomognu. Nažalost, probao je već jednom da digne ruku na sebe, pa smo ga spasili. Ovaj drugi put nismo uspeli. Obesio se tu u dvorištu, gde ga je zatekao mlađi sin. Kada je bio najpotrebniji deci, otišao je, kao da je odneo pola mene” – nije dalje mogla da nastavi Nikolija na tu temu.

Kuća je bez fasade, sa dve funkcionalne prostorije. Gradili su dok su mogli i dok su imali sredstava. Još jedna tragedija ih je naterala na taj korak. Dok su deca bila mala, trošni kućerak u kom su živeli, zapalio se zbog loše instalacije.

„Evo tu je bila ta kuća koja se zapalila. Srećom niko tada nije bio u kući. Ovo što vidite pored, ta šupa što je pokrivena limovima, tu smo živeli skoro dve godine, dok nismo uspeli da podignemo ovu kuću. Nije bilo prostora za više. Voleli bi da prepravimo malo hodnik, da bi dobili potrebnu širinu i da se što je više moguće osposobi sprat, da deca imaju svoj prostor” – objasnila nam je Nikolija.

Primetili smo da je Nikolija vredna žena i da je pored pretrpljene tragedije, svesna da nema mesta tugovanju i da se mora napred. „Držimo četiri krave, pa od prodaje sira živimo. Mnogo više snage sam imala dok je on bio živ, ali moramo dalje. Sve što čoveka snađe mora da podnese i izdrži, posebno zbog dece ne smem da posustanem. Jedan motokultivator sa kosačicom bi nam dobrodošao, zbog velikih livada koje imamo, da bi kosili i hranili krave” – u nešto pozitivnijem tonu je na kraju dodala Nikolija.

Vidni su ožiljci na deci Ivani i Sveti, teško je ostati bez roditelja, pogotovo na ovakav način. Nijedno dete ne bi trebalo da ima ovakvo detinjstvo, a pogotovo ne deca koja su već u startu svojim mestom rođenja i odrastanja lišena mnoštva dečijih blagodati. Želja nam je da uredimo dom malih Radevića i da dovršimo ono što je njihov vredni otac započeo, a samim tim i da olakšamo životnu borbu majci Nikoliji, kako bi lakše prebordila gubitak supruga i omogućila svojoj deci iole bezbrižnije odrastanje.

Nijedan kraj nije dovoljno udaljen i zabačen, da bi Humanitarna organizacija Srbi za Srbe dostavila pomoć svom narodu!

Više o porodici i mogućnostima pomoći može se pogledati ovde.