Mitropolit Stefan Stratimirović spada u grupu znamenitih Srba XIX veka. Jedan biograf Stratimirovićev ovako govori o ličnim osobinama njegovim: „Po ličnim vrlinama i darovima bio je mitropolit Stratimirović redak znalac crkvenih, pravnih i građanskih zakona, bistre pameti, jakog pamćenja, zreloga suda, neumoran u vršenju zvanja svoga, čovekoljubiv i gostoprimac. Vreme svoje nije provodio u raskoši, bio je štedljiv da bi imab otkud činiti milostinje; bio je blag po naravi, nije nikome laskao, nije se s mnogima družio, bio je svakome pristupan, više strog životom nego ličnošću, teško se nakanjivao na kaznu, rado je praštao, bio je milostiv; voleo je red i u najmanjim stvarima i bio je vazda priseban“.
Plemić, glava srpske crkve u Srba ugarskih, učenik Rajićev — Stratimirović je redu crkvenih stvari bio odan toliko da je, stoga, dolazio u sukob gotovo sa svima koji su ma čim, težeći reformama društvenim, zahvatali i crkveno pitanje. Stoga mu se nisu mogle dopasti Dositijeve misli o manastirima, ni Vukova reforma, ni Lukijana Mušickoga ekonomisanje. Mitropolit Stratimirović, koji je inače voleo da se prikaže u sjajnoj pojavi i veličanstvenosti srpskoga prvosveštenika, prikazao se zaista najlepše u zasnovanju prosvetnih ustanova, koje su i danas najviši školski zavodi u rodu njegovu, u Srba ugarskih.Slika je njegova dobro poznata po likovima što se u metropoli ugarskih Srba nalaze i po umnoženim izradama u celom Srpstvu. (Andra Gavrilović, Znameniti Srbi XIX veka: 1800-1900, Godina I, 1901)
Preuzeto sa stranice Muzeja Vuka i Dositeja
