Foto: arhiva T. Pernjak
Na današnji dan 25. maja na prostoru nekadašnje Jugoslavije obeležavao se Dan mladosti. Bila je to priredba kojom se slavio rođendan nekadašnjeg doživotnog predsednika Socijalističke federativne Republike Jugoslavije Josipa Broza Tita. Iako je, prema zvaničnim podacima (koja se stalno dovode u pitanje) rođen 7. maja, 25. maj je proglašen njegovim rođendanom, pošto je „na taj dan drug Tito preživeo Desant na Drvar”.
Štafeta mladosti uvedena je 1945. godine, a na Titovu inicijativu, 1957. događaj je proglašen Danom mladosti. Do njegove smrti 1980., štafeta mu je dodeljivana na stadionu Jugoslovenske narodne armije (JNA) u Beogradu. Nakon Titove smrti, štafeta se predavala predsedniku Socijalističkog saveza omladine Jugoslavije a 1988. je manifestacije poslednji put održana.
Predaja štafete je uvek išla uz slet i veliki broj učesnika sa čitavog prostora bivše Jugoslavije. Oni koji nisu mogli da nastupe u Beogradu mogli su da dokažu i pokažu na manifestacijama – sletovima u svojim gradovima, koji su takođe organizovani.
Danas, mnogi predstavnici srpskog rasejanja ne znaju da su se sletovi u socijalističkoj Jugoslaviji održavali i u dijaspori. Njih su organizovali ambasade i konzulati SFRJ. Na taj događaj podsetila nas je Tatjana Pernjak iz Štutgarta, rođena 1976. u glavnom gradu nemačke pokrajine Baden-Virtemberg. Ona je bila jedna od učesnica spleta, koji su se godinama održava u Štutgartu. Vesela, vedra i vrlo vredna savetnica za finansije, je za portal Rasejanje.info izjavila da se rado seća tog perioda.
„Želim da se zahvalim svim roditeljima, babama, dedama i aktivistima, koji su tada, nama deci, omogućili da u tuđini osetimo i doživimo delić svoje domovine, posebno organizacijom sletova i raznim proslavama za državne praznike.
Mi, gastarbajterska deca, smo bili razapeti između mentaliteta i običaja dve zemlje: zemlje u kojoj živimo sa roditeljima i zemlje svojih roditelja, otadžbinom.
Tada, kad još nije postojao internet niti je svako imao fiksni telefon, bilo je vrlo važno da osetimo i doživimo nešto svoje. Da vidimo, da nismo sami među hiljadama ljudi drugih nacija, da se uverimo da ima još istih kao i mi sa područja bivše Jugoslavije.
Na žalost Jutjub nema ni jedan snimak sletova iz Štutgarta, gde su se 70-tih, 80-tih a još i početkom 90-tih godina sakupljala deca iz celog Baden-Virtemberga svakog 25. maja.
Meni lično je taj dan i taj praznik davao veliku snagu, sreću i potvrdu identiteta. Svaki od tih skupova je bio veoma važan u tom periodu kad je Nemačka bila dosta drugačija nego danas. Tada si kao stranac bio sasvim drugačije gledan nego danas. Tada, kada nas je u razredu u školi bilo dvoje, maksimalno troje stranaca.
I znam, da se sada, kritičarima komunizma želudac okreće, ali tada smo znali ko smo, šta smo i gde pripadamo.
Danas kad pogledam naše ljude, na žalost ni senku ne mogu da nađem od onoga, šta smo nekada predstavljali”, istakla je Tatjana Tanja Pernjak, veliki humanista i osoba koja je uvek uz svoj narod.
