Srpski centar iz Beča, u saradnji sa No Rules izdavaštvom organizuje večeras (nedelja 22. maj) promociju knjiga i razgovore sa autorima. „U Amerlinghaus-u u 7. bečkom okrugu predstavićemo tri naslova, pri čemu ćemo imati priliku da o istima razgovaramo direktno sa autorima. Na književnoj večeri imaćete priliku da upoznate Hanu Gadomski, koja će predstaviti svoj roman „Maternji jezik”, Dragana Lazukića sa „Imaš cigaru, jarane?” kao i našeg Gorana Novakovića, od koga iz prve ruke možete čuti o nastanku i razvoju njegovog izvanrednog uputstva za upotrebu grada – „Beč za naše”“, istakli su članovi Srpskog centra u Beču.
Hana Gadomski i roman „Maternji jezik“
„Kada ljudi čuju moje ime i prezime, često me pitaju odakle sam. Ne, nisam Makedonka, moj otac je Poljak. Da li sam rođena ovde? Jesam. Rođena sam u Beogradu, i u to davno vreme moje ime i prezime nisu bili posebno neobični. Oko mene su rasla mnoga deca iz mešovitih brakova i niko se tome nije čudio, jer svi smo bili Jugosloveni.
Kada je ta moja domovina nestala i imenom, ja više nisam umela da kažem šta sam po nacionalnosti. Nisam vaspitavana kao Poljakinja, ali ni kao Srpkinja. Sa svojim poreklom bila sam građanka prelepe, raznolike zemlje u kojoj smo slobodno mogli biti sve. Da, ja jesam izgubila jedan deo svog identiteta. I već tada postala neka vrsta emigranta, koji se, čudnovato, nije ni pomerio s mesta”, piše Hana Gadomski o sebi.
„U svojim delima, ova izuzetna autorka piše o svom rodnom gradu i kako ga ona doživljava, o ljudima i svim onim sitnicama koje ih definišu. Neverovatno pristupačan način pisanja i jednostavnost njenog dela neće Vam dozvoliti da njenu knjigu ispustite iz ruke!“ istaknuto je u Srpskom centru o Beču.
Dragan Lazukić i roman „Imaš cigaru, jarane?: Prošlost i sadašnjost jednog Balkanca u Pragu”
„Sa publicističkom lakoćom, ovaj roman o poratnom dolasku u Prag, sa galerijom junaka iz bivše Jugoslavije, sa živim i veselim dijalozima koje ni rat nije uspeo da obezliči, svedoči nam o razlikama i sličnostima sa onim što se naziva Mitteleuropa o brojnim dilemama i problemima koji su se isprečili na tom putu migracije i integracije, i ostalim elementima ratnih posledica.
Pisano ,,mrtvim” srpskohrvatskim jezikom, sa nacionalno nedefinisanim glavnim junakom koji nema ime i prezime u romanu, ovo je univerzalna priča o jednoj generaciji koja je odrastala osamdesetih, ratovala devedesetih, a sada živi rasuta po svetu i ne zaboravlja na svoj Balkan, generaciji koja je ‘zaglavila’ u sećanjima na osamdesete, pa su i reference na muziku i filmove odraz njihovog kulturnog identiteta. Sve u svemu, razgibani i zabavni zapis o stradanju i spasavanju jednog Balkanca“, zapisano je na stranici Centra o ovom romanu.
Goran Novaković i roman „Beč za naše“
„Onaj ko je odrastao na asfaltu uglavnom se ne oseća dobro u malim mestima. Onaj ko je asfalt upoznao kasnije, u velikom gradu se oseća kao stranac. Ako se nije doselio iz lokalne provincije nego iz inostranstva, takav čovek ima dvostruki problem: istovremeno čezne za zavičajem i plaši se velegrada. Tako se osećaju mnogi „naši“ u Beču. Teško je živeti u gradu u kojem teško razumeš domaće stanovništvo i gde ne možeš jasno da se izraziš. Gastarbajterima koji su se pre pola veka ovamo doselili da bi zaradili i vratili se kući plan se, nažalost ili na sreću, nije ostvario”.
„U svome simpatičnom uputstvu za upotrebu grada („Beč za naše”), Goran Novaković nam predstavlja Beč onakvim kakav je u stvarnosti, sa svojim lepim i manje lepim stranama, svojim šarenim stanovništvom i svojim staro-novim karakterom. Ovo je roman koji opisuje sve nas, na ovaj ili onaj način, analitički prikazuje ljude i njihovu koegzistenciju u ovom velikom gradu, toliko sličnom i toliko drugačijem od njihovih rodnih mesta. Za svakog „našeg” Bečliju, „Beč za naše” deo je obavezne lektire“. Ovako je najavljeno gostovanje Gorana Novakovića u Srpskom centru u Beču.
