Švajcarski nedeljnik „Weltwoche“ objavio je tekst o Nikoli Tesli, „geniju“ koji je promenio naše živote. Tekst je objavio novinar, istoričar medicine i političar švajcarske Narodne partije Kristof Mergel, istoričara medicine i političara Narodne partije Švajcarske o Nikoli Tesli koji prenosimo:
Vizionar i samouvereni inženjer elektrotehnike Nikola Tesla ne bi bio previše iznenađen što većina električnih automobila danas nosi njegovo ime. Poznavao je pisca Marka Tvena kao i bankara J. Pierponta Morgana i velike preduzetnike Džordža Vestinghausa i Džona Džejkoba Astera IV. Teslini popularni električni eksperimenti fascinirali su njegove savremenike, tako da je brzo postao čudo od deteta visokog društva Menhetna. Takve scenske predstave, međutim, iznervirale su Mihajla Pupina, takođe srpskog profesora fizike na Univerzitetu Kolumbija.
Visok, mršav i elegantni Nikola Tesla guste crne kose i impresivnih plavih očiju ubrzo je postao poznata ličnost u SAD. Govorio je američki engleski i nekoliko drugih jezika bez akcenta. Tesla je patio od opsesivno-kompulzivnog poremećaja i plašio se bakterija. Bio je neženja i tokom života je izbegavao sklapanje bliskih ženskih poznanstava kako ga ne bi ometala u revnosnim istraživanjima.
Munje, svetlucave laboratorije
Pronalazač je rođen kao četvrto od petoro dece u Hrvatskoj, u to vreme još uvek u sastavu Austro-Ugarske. Bio je sin pravoslavnog sveštenika i pripadao je tamošnjoj srpskoj manjini, koja je pridavala veliki značaj njihovim junačkim pesmama, igri, muzici i slavama. Tesla je čitavog života bio ubeđen da je svoj inventivni talenat i fotografsko pamćenje nasledio od majke. Posle dugih borbi, veoma inteligentan dečak je uspeo da dobije očevu dozvolu da postane inženjer.
Posle rada u Gracu, Pragu i Budimpešti, Tesla se zaposlio u Continental Edison Company u Parizu, gde je 1883. kao trgovački predstavnik napravio prvi motor sa naizmeničnom strujom. Godinu dana kasnije, Srbin se bez novca preselio u Njujork i našao posao kod Tomasa Alve Edisona. Međutim, posao se odnosio na jednosmernu struju, tako da je ubrzo došlo do poslovnog mimoilaženja. Konačno, uz pomoć́ Džordža Vestinghausa, Tesla je pobedio u „ratu struja“ protiv Edisona, jer je njegova dvofazna naizmenična struja mogla da se prenosi mnogo dalje sa daleko manjim gubicima.
Od 1891. godine Tesla je postao američki državljanin i svojim sunarodnicima i njihovim potomcima podario na stotine patenata i pionirskih izuma. Ovo uključuje radio prenose, kao i električne i mehaničke oscilatore. Svojim visokofrekventnim naizmeničnim strujama Tesla je apsolutno želeo da omogući bežični prenos energije. Napravio je uređaj za korišćenje sunčeve energije i razvio daljinski upravljač za vozila.
Kako su njegove blistave, svetlucave laboratorije na Brodveju bile previše opasne, preselio se u Kolorado Springs 1899. godine gde je sa svojim predajnikom za pojačavanje mogao da generiše napon do 12 miliona volti.
Tesla je 1902. godine sagradio toranj Vordenklif na Long Ajlendu sa ciljem da izgradi svetsku radio stanicu, ali je taj projekat morao da prekine 1906. zbog nedostatka novca. Tesla je 1917. opisao osnovne karakteristike radara, a 1921. prijavio se za svoj prvi patent za mini letelicu sa principom vertikalnog poletanja.
Tridesetih godina prošlog veka objavio je planove za geotermalnu elektranu i radio na radijacijskom oružju za elektronsku nacionalnu odbranu. Pet godina pre smrti u 86. godini, osiromašeni istraživač je od jugoslovenske države dobio doživotnu penziju od 7200 dolara. Nikola Tesla se možda i pre teniske zvezde Novaka Đokovića smatra najvećim sinom moderne Srbije. Aerodrom Beograd nosi njegovo ime od 2006. godine.
