Gordana Breberina Trkulja pesnikinja i pisac živi, slika i uživa u okolini Štutgarta

Gordana Breberina Trkulja je pesnikinja i pisac srpskog rasejanja iz grada Feldbah kod Štutgarta. Svestrana Beograđanka (pored pisanja bavi se i slikanjem, oslikava stakla i predmete od drveta, pravi torte, dosta je u pokretu) uvek ističe i to sa velikim ponosom da su njeni koreni sa Korduna. Kroz njeno odrastanje u nju samu su utkane prve rime i ljubav prema poeziji i pisanoj reči, zahvaljujući dedi Mirku Breberinu, koji je uz gusle iskazivao najdublje emocije i zbivanja. Kako ističe slušajući deka Mirka, kod nje se rodila ljubav prema pisanoj reci. „Dok su druga deca oko mene za rođendane birala  raznorazne poklone, ja sam uvek birala samo knjigu. I tako godinama do dana današnjeg“, naglašava Gordana.

Reklama

Rano je počela da piše. „Vođena učiteljicom Nadeždom Kovačević, na mnogim literarnim sekcijama, takmičenjima i konkursima, kao mala, a kasnije kroz razgovore i reč sa našom poznatom pesnikinjom, Mirom Alečković (koja je napisala i predgovor za drugu pesničku knjigu Usnik), rađali su se stihovi i umnožavala ta iskonska ljubav prema pisanoj reči. Stihovi su dolazili reklo bi se niotkud u pola noći, u vožnji autom, čekajući u redu pred nekim šalterom, neretko budili iz sna“, rekla je Gordana i dodala da je uvek uz sebe imala diktafon „jer nije bilo vremena za papir i olovku“. Tako je nastala prva zbirka poezije Pokloni mi drhtaj i promocija u kući Đure Jakšića u Skadarliji u Beogradu. Potom objavila i već pomenutu zbirku Usnik. Njeni stihovi našli su se i u mnogim združenim zbirkama, kao na primer Stihom govorim, sa nekoliko pesnika u rasejanju. U zbirci kratkih priča Kordunaška majka mit ili stvarnost – istinite priče o majci i ženi,  objavljena je i njena priča Potkovica. Mnoge stihove kao i svoje knjige izdala je i audio, uz prelepe muzičke instrumentale. Svoje pesme promovisala je i u mnogim radio emisijama, uz želju da pokaže koliko je ljubav ne samo prema čoveku, već prema svemu što nas okružuje bitna.

Posebnu ljubav i povezanost osetila je prema slepim i slabovidim ljudima i to družeći se sa srpskim slikarem i književnikom Obrenom Jović Savin. Od njega je naučila puno o ne samo o njegovom životu već i načinu življenja i potrebama osoba slepih ili slabovidim osobama. Imajući Obrena kao prijatelja rodila se ideja, koja je realizovana to je da se otvori audio biblioteka  pod nazivom Glas koji se vidi. Urađena je u saradnji književnicom Svetlanom Fucić i poklonjena školi i domu za decu oštećenog vida Veljko Radovanović u Zemunu.

Vođena svojim životnim motom ,,učini svaki dan jedno dobro delo i po njemu živi“ otkrila je i ljubav prema slikarstvu. „I tako kad utihne reč zaigra čestica“ voli da kaže. „Sve što u trenutku ne iskažem rečima pretočim bojama na staklu ili platnu“. Gordana pored pisanja i slikanja, tehnike oslikavanja stakla i predmeta od drveta, tehnike dekupaž, ima, kao što smo pomenuli još jedan veliki hobi – pravljenje torti. U tom hobiju pronalazi posebnu radost. A sve uspeva jer malo spava. „Spavanjem gubim vreme“. Noću piše, slika, pravi torte, igra se bojama i rečima, i presrećna je što svaki dan nešto nauči što otkrije novu radost. „Život je prelep pored svih nedaća koje nas mogu snaći. Treba samo životu sa osmehom gledati u oči, i sve je lako“ kroz osmeh dodaje Gordana.

Svestrana Gordana je i član Srpsko prosvetnog i kulturnog društva Prosvjeta, ogranka u Štutgartu (u Nemačkoj). Želja joj je da u skorije vreme, kao član Prosvjete realizuje kreativnu radionicu za decu i odrasle pod imenom Mala kreativa. Sam projekat je u pripremi i nada se skoroj realizaciji. Kako ističe SPKD Prosvjeta ima za cilj da uključi mlade naraštaje u svoj rad i vrlo brzo se desi čudo. „Mladima uvek treba dati priliku, oni su puni ideja, elana i nosioci svega“.

Takođe nada se da će uskoro moći da realizuje još jednu svoju želju a to je da bar jednu svoju knjigu prevede na nemački jezik. Voli da šeta po prostranim vinogradima i poljima kojih u Štutgartu sa okolinom ima zaista puno i tu pronalazi svoj mir i inspiraciju.