Foto: arhva S. Mraovića
Sima Mraović, pesnik, dramski pisac, naučni radnik, dugogodišnji predsednik Saveza Srba Francuske, veliki patriota, preminuo je u Parizu 10. avgusta 2021. u 84. godini „Naša porodica vas sa tugom obaveštava da je Sima Mraović sinoć preminuo. Njegovo opelo biće održano u subotu u crkvi Svetog Save u 11.00, 23 Rue du Simplon, 75018 Paris. Naš Sima će zatim biti sahranjen u Srpskom uglu na groblju Thiais u predgradju Pariza) u Srpskom uglu. Svet je izgubio divnu osobu, i nikada nećemo biti isti bez njega u životu. Možemo se samo nadati da ćemo održati njegovo sećanje u životu i voleli bismo vašu pomoć u tome“.
Rođen je 17. jula 1937. godine u Karlovcu, odrastao u Vrginmostu. Studirao je na Mašinskom fakultetu u Beogradu, na Fakultetu prirodnih nauka u Parizu i na Koledžu lekara i hirurga, njujorškog Univerziteta Kolumbija, gde je potom i doktorirao iz oblasti neurofiziologije. Radio je kao istraživač na Univerzitetu Kornel u Njujorku i u francuskom Nacionalnom centru za naučna istraživanja u Parizu. U Francusku je došao krajem osamdesetih i zaposlio se na Medicinskom fakultetu u Parizu tri, gde se bavio naučnim radom.
Neumorno se borio za pravu sliku o svom narodu, objavio je knjigu „Ubijanje Jugoslavije“, zatim četiri zbirke pesma („Bezumne godine“, 2002, „Vreme nasilja i izdaje“, 2009) i pozorišne dokumentarne drame („Kletva Krajine“, 2013, „Gavrilo Princip“, 2015, „Da li ste vi ratni zločinac generale Klark“, 2016, „Daleko je stablo mog zavičaja“ i doktorski rad „Neurophysiological basis of cerebral blood flow control : an introduction“. Bio je urednik časopisa „Yu internacional“, koji izlazi u Parizu i Njujorku. Napisao je studiju o Jasenovcu i ustaškim pokoljima, koja je objavljena u Francuskoj.
1989. osnovao je prvi Forum jugoslovenskih građana u Francuskoj. Godinu dana kasnije postao je koorganizator prve Peticije Skupštini SFRJ za pravo glasanja u inostranstvu. Osnivač je Kongresa Srba Evrope, asocijacije za ujedinjenje srpske diaspore. Aktivista Skupštine Srba Francuske (1995) i Fonda srpske solidarnosti. Te godine bio je i predsedavajuci Pokreta za ujedinjenje i solidarnost srpskog naroda i koorganizator prve Skupštine Srba u rasejanju 25. marta 1995. godine u Parizu. Podnosilac je Zahteva Međunarodnom krivičnom sudu u Hagu za podizanje tužbe za zločin protiv mira na SFRJ. Nakon NATO bombardovanja svoga naroda bio je predsedavajući Odbora za odbranu SR Jugoslavije i srpskih nacionalnih interesa i koorganizator svih javnih protestnih manifestacija protiv NATO u Parizu. Pisao je proglase, potpisivao i razašiljao deklaracije, držao govore na protestnim manifestacijama, na tribinama širom Evrope branio srpske interese, usmeravao i podržavao obrazovanje mladih srpskog porekla, išao je i u Rambuje, da oseti jačinu pregovara za mir i suživot, u zvaničnu posetu primljen je u Sudu u Hagu, a po povratku, je rekao „tamo se govori izričito engleski. Hag je totalno američki, sve je po njihovom“ ne skrivavši tugu i gorčinu.
Podneo je dva zahteva Međunarodnom krivičnom sudu za bivšu Jugoslaviju protiv lidera NATO za ratne zločine, genocide i zločin protiv čovečnosti nad srpskim narodom i SR Jugoslavijom. Bio je predsednik Zajednice Srba Francuske od 2003. godine koorganizator i član Predsedništva Kongresa Srba Evrope.
Osnovao je 2018. godine Srpsku međunarodnu akademiju nauka i umetnosti u Parizu da bi institucionalno realizovao projekat „Poziv Srbima na ujedinjenje“. Bio je jedan od osnivača Udruženja Krajišnik, član Kulturno-prosvetne zajednice Prosvjeta.
