Međunarodni dan pismenosti, 8. septembar, ustanovila je Organizacija Ujedinjenih nacija za obrazovanje, nauku i kulturu (UNESCO) kako bi se svake godine, makar samo na ovaj dan, istakao značaj pismenosti.
Pavel Đurković, Mladi Vuk Karadžić (detalj), 1816. / Foto: Muzej ViD
Blagonaklonjeni čitatelju!
Evo ti obїavljeniїe Pismenice serbskoga їezika, koїu sam se їa, iz revnosti k serbskome knjižestvu i iz ljubavi k maternjem їeziku, potrudio napisati po malim silama znanja moga. (…) Sad naša Azbuka, ili kako prosti Serblji po Serbiїi i po Hercegovini govore, Bukvica, ima 29 pismena, među koїima ni їedno ni їe suviše, ni їedno zvukopremїenljivo, niti koїe nedostaїe, nego i їe taman onoliko, koliko svoїstvo Serbskog їezika iziskuїe: a, b, v, g, d, dь, e, ž, z, i, ї, k, l, lj, m, n, nj, o, p, r, s, t, ć, u, f, h, c, č, š. Stoїe li ova pismena u dobrom redu, i imenuїu li se dobro, o tome neka razmišljavaїu oni, koїi Serbski Bukvar usprave, pak onde to neka urede. (Pismenica serbskoga їezika po govoru prostoga naroda, napisana Vukom Stefanovićem Serbiїancem, u Vienni, 1814)
„Pismenica“ kao prva gramatika narodnog jezika lučonoša je velike Vukove reforme i postavila je temelj moderne srpske pismenosti i književnosti. Vuk je u njoj predstavio reformisanu azbuku (sa 29 slova, još uvek bez slova dž) i novi, narodni jezik, koji će vremenom postati ovaj kojim danas mislimo, govorimo, pevamo, pišemo i štampamo.
Preuzeto sa stranice Muzeja Vuka i Dositeja u Beogradu
