Na današnji dan: 12. jul 1892. – Počeo da radi Beogradski vodovod, sa kapacitetom od 2 800 kubika, za koji je upotrebljena podzemna voda iz makiške ravnice, piše Istorijski arhiv Beograda.
Na slici je poziv upućen građanima da prisustvuju puštanju u rad vodovoda 1892. god. „Narastanjem Beograda tražilo se rešenje za izgradnju jednog sasvim novog sistema za snabdevanje vodom koji bi po tehničkim karakteristikama bio na evropskom nivou. Za rešavanje problema snabdevanja Beograda vodom predlagane su tada različite ideje: snabdevanje rečnom vodom sa Save i Dunava, podzemnom vodom uz crpljenje, snabdevanje izvorskom vodom iz okoline Beograda i slično. Ipak, vremenom je nakon svih ispitivanja i istraživanja preovladalo mišljenje, da je za Beograd najcelishodnije snabdevanje podzemnom vodom iz Makiškog polja. Gradska uprava je donela odluku da se na osnovu projekta inženjera Oskara Smrekera pristupi izgradnji koju je trebalo realizovati u roku od 30 meseci.
Radovi su uspešno završeni, a Beograd je dobio svoj novi, savremeni, evropski vodovod 11. jula 1892. godine. Tada se prvi put prešlo na korišćenje podzemne vode i upotrebu savremenih uređaja za crpljenje, potiskivanje i razvođenje vode do rezervoara i potrošača. Petrovdan, 12. jula 1892. godine bio je veliki praznik za sve Beograđane. Kod današnje Terazijske česme, pušten je u rad savremeni vodovod, a otvaranju su prisustvovali svi viđeniji ljudi tog doba, kao i veliki broj građana. Beograd je tada postao savremeni evropski grad.
Odmah po puštanju u ekploataciju, doneta su Pravila po kojima se voda naplaćivala prema broju prostorija korisnika, a propisano je ‘da voda bude tako jeftina, da nijedna kuća u Beogradu neće imati računa da je ne kupi’.
Na samom početku Vodovod je proizvodio 2.800 metara kubnih vode na dan, a snabdevano je oko 80 hiljada stanovnika. Već 1914. godine, Vodovod je proizvodio 8.000 metara kubnih vode na dan, a dužina vodovodne mreže iznosila je 195 kilometra“. Izvor: JKP BVK
