Učenici iz Stavangera u Novreškoj i Kosjerića iz Srbije u toku pandemije vratili slanje pisama u modu

Nastavnice Sanja Hundhamer i Sena Vukotić su vratile pomalo zaboravljeni način komunikacije pisanje pisama rukom i klasičnim slanjem putem pošte

Iako je ova i prethodna godina stavila pred nastavnike i učenike nove okolnosti rada neki nastavnici su pronašli divne načine da aktiviraju učenike i povežu se sa školama u dijaspori. Tako su nastavnice Sanja Hundhamer iz Srpske dopunske nastave na srpskom jeziku iz Stavangera Norveškoj u organizaciji Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvija i nastavnica Sena Vukotić iz Osnovne škole Mito Igumanović iz Kosjerića povezale po 13 učenika iz svojih škola osmislivši akciju „Šaljem ti pismo“. Akcija je deo projekta „Kvalitetno obrazovanje za sve“ u kojoj škole učestvuju.

Sa željom da nastavu osmisle na drugačiji način, povezale su 13 parova učenika koji su izrazili želju da se dopisuju sa svojim vršnjacima iz dijaspore i na taj način vratile pomalo zaboravljeni način komunikacije pisane rukom gde se pismo šalje, ne preko  internet konekcije, već putem pošte i kome treba određeno vreme koje učesnici provode u očekivanju poruka koje će preći put od stotine kilometara i doći na drugi kraj sveta. Put od Srbije do Norveške.

O radosti iščekivanja pisama, ushićenja otvaranja pisama, stečenih novih poznanstava, razmene poklona, slatkiša, crteža, stripova, govore učenici obe škole kroz petnaestominutni film koji prati ovu šestomesečnu akciju. A kao učesnici akcije i filma pojavljuju se i roditelji učenika koji su veoma rado pomagali u ostvarivanju aktivnosti: prevozili poklone, snimali kratke materijale za film, podsticali decu za dopisivanje prisećajući se i nekih svojih dopisivanja kada je pisanje pisama bilo učestalije, a samo pismo ostajalo kao trajna uspomena na neka poznanstva.

Iako je cilj projekta bio osnaživanje pisane komunikacije, rukopis, klasično pismo sa crtežima i ilustracijama u akciji se nije zaobišlo ni viđanje preko zum platforme, dopisivanje preko zajedničkih društvenih grupa koje su bile dopuna  akciji i bile u službi da svi što češće budu  u kontaktu u intervalima između poslatih pisama.  Sa lepim vremenom, učesnici se nadaju i međusobnom druženju i uživo u Kosjeriću ili Stavangeru jer, jedini lepši poklon od pisma je neposredno druženje.

Nastavnice Sanja i Sena očekuju da će aktivnosti koje sprovode inspirisati još neke škole u Srbiji da se povežu sa našim školama u dijaspori i da će na taj način ojačati druženje dece na srpskom jeziku i povezati naše učenika ma gde da su.

Film učenika iz Kosjerića i Stavanera