Foto: arhiva FB Gromade Filmske
Na današnji dan 1932. godine u mestu Donje Grgure kod Blaca rođen je srpski glumac Dušan Janićijević. Nakon gimnazije u Prokuplju gde je ostvario i prve glumačke korake, glumu je završio na Pozorišnoj akademiji u Beogradu. Prvi put se, još kao student 1954. pojavio sa ulogom u filmu Stojan Mutikaša. Za tu debitantsku ulogu dobio je Zlatnu arenu na prvom Filmskom festival u Puli. Igrao je u skoro 400 filmova i TV serija, a poslednju je imao u filmu Dragana Bjelogrlića „Montevideo, Bog te video“. 5. jula u 79. –oj godini preminuo je u rodnom mestu.
Divan tekst o Dušanu Janićijeviću napisan je na Fejsbuk stranici Gromade Filmske, koji prenosimo:
Tiha jeza se provuče kroz kosti svakog seljaka koji naiđe na Manolu, lika kog igra Dušan Janićijević u „Prazniku“, ali ti seljaci poznaju Manolu i svesni su njegovih metoda i uloge, međutim slična jeza se stvara i kod dece koja ga prvi put vide, kod životinja u tom filmu i što je najvažnije, gledaoci imaju identičnu reakciju iako ni oni nisu sigurni šta Manola predstavlja.
On se pojavi početkom „Praznika“ na rubu sela u kom se odvija radnja i nastavlja da poput snega provejava kroz ceo film, pasivno sve do pred kraj, Manola je zla kob, to je sve jasnije i jasnije kako odmiče priča, međutim kada film ima toliko buke, nasilja i uopšteno dešavanja kao što ima „Praznik“ teško je poverovati da jedna figura koja uglavnom samo šetka drumom, stoji naslonjena na drvo ili ležerno grize jabuku, da takva pojava zapravo izaziva veću turbulenciju u predelu grudi negoli oni drugi, krvaviji događaji kojih (još uvek) nije deo.
Muzika pomaže, sneg isto, najviše pomaže Đorđe Kadijević koji kao da je nagovestio sve efektne utvare koje će tek prikazati u narednim delima, a izbor glumca je bio jedini mogući i taj veo misterije koji je Janićijević bez reči predstavio teško da bi neko drugi mogao, potrebno je imati i izgled i gestikulaciju i istinski interesantnu dubinu u izrazu da ne samo ne postaneš dosadan odsustvom emocija i aktivnosti, već da bivaš sve privlačnija ličnost i da znatiželja usmerena ka tebi raste iz scene u scenu.
Na sličan način Kadija je upotrebio Dušana i u „Štićeniku“ kada je bio plaštom ogrnuti progonitelj mladog Cacija Mihailovića, posle Manole je bilo jasno da takvu notu vredi ponoviti, a i inače ga je vrednovao dosta, jer zašto bi inače imali čak osam kolaboracija, mislim da ni sa jednim glumcem nije imao više od toga.
Nije teško vrednovati Dušana Janićijevića, kada i bez govora može da izazove neobjašnjivu stravu onda je govor samo bonus, a i sa tim bonusom se uvek umešno služio. Ovaj veliki glumac je rođen na današnji dan 1932. godine.
