Sećanje na Ristu Marjanovića prvog srpskog foto reportera, autora fotografija balkanskih ratova i Prvog svetskog rata

Na današnji dan 1885. u Šapcu rođen je Rista Marjanović, prvi srpski foto-reporter, autor fotografija iz balkanskih ratova i Prvog svetskog rata. Pred Prvi balkanski rat 1912. radio je kao urednik za ilustracije američkog lista Njujork Herald za Evropu. Odlazio je na front kao ratni izveštač srpske Vrhovne komande. Evropske novine objavljuju snimke i izveštaje sa bojišta koje je Marjanović pravio i pisao.

Reklama

Tokom Prvog svetskog rata snimao je bitke na Ceru, Kolubari i druge, a zatim povlačenje srpske vojske kroz Albaniju. 1915. ga Vrhovna komanda ga je poslala u Francusku, gde  je objavljivao snimke sa bojišta. Na izložbi ratnih fotografija u Parizu 1916. Izlagao je svoja dela, koja su kasnije prikazana i u Ujedinjenom Kraljevstvu i SAD. Na Solunskom frontu dobio je ponovo zadatak snimanja i izveštavanja s bojišta.

Posle Prvog svetskog rata bio je zaposlen u agenciji Avala, centralnom pres-birou, i odeljenju za štampu ministarstva spoljnih poslova. Posle Drugog svetskog rata je radio u agenciji Tanjug. O njemu je 2019. godine snimljen dokumentarni film „Rado ide Srbin u vojnike”.

Fotografije koje su vaskrsnule Srbiju

Snimcima koje je načinio u Velikom ratu, idući sa srpskom vojskom od Cera do Solunskog fronta, prvi srpski foto-reporter Rista Marjanović probudio je svest međunarodne javnosti. „Sudbina me je terala na mesta gde se stvarala istorija“, govorio je prvi srpski foto-reporter Rista Marjanović. A počelo je tako što je u Beogradu upisao Srpsku crtačku i slikarsku školu Riste i Bete Vukanović. Fotografski zanat je ispekao kod čuvenog dvorskog fotografa Milana Jovanovića. Po dobijanju majstorskog pisma 1903., usavršavao se u Beču i Berlinu, pa se preselio u Pariz. Tamo se zaposlio u agenciji Rol,  a od 1908. počeo je da radi u evropskom izdanju lista Njujork herald. U tom glasilu, koje je izlazilo i danas pod imenom Internešenel Njujork tajms kao međunarodno izdanje Njujork tajmsa, Marjanović će postati urednik za ilustraciju i slikaće brojne istorijske događaje poput leta braće Rajt i krunisanja britanskog kralja Džordža Petog.

„Pred Prvi balkanski rat 1912, na poziv Dragutina Dimitrijevića Apisa, šefa Obaveštajnog odeljenja Vrhovne komande srpske vojske, Marjanović se vraća u Srbiju gde će se, s kraćim prekidima, zadržati sve do 1918. godine, kao foto-reporter Vrhovne komande srpske vojske. Osim za fotografisanje, bio je zadužen i za čuvanje i razvijanje zarobljenog foto-materijala”, rekla je za Politiku Marjanovićeva unuka Zorana Vojnović.

Herojske pobede srpske vojske, albanska golgota, Krf – samo su neki od prizora koje je Marjanović ovekovečio u Velikom ratu. Među njegovim poznatim fotografijama su Mačvanke, na kojoj su prikazane žene iz Mačve kako pomažu srpskim vojnicima da izguraju teško naoružanje na vrhove Cera, ili „Rado ide Srbin u vojnike”, na kojoj je ovekovečio regrute u Aleksandrovcu (požarevačkom) u opštini Žabari (iza Regruta se vidi tadašnja aleksandrovačka stara škola koja i dan danas postoji.

Fotografisao je i Milunku Savić, 1.300 kaplara, kralja Petra… A onda, angažovanjem šefa pres-biroa srpske vlade Slobodana Jovanovića, njegovi snimci će u jeku rata najpre postati deo međunarodne postavke u pariskom Luvru da bi te iste 1916., zajedno sa svojim tvorcem, odatle otišli u London i Njujork. I dok je Ristinu parisku izložbu obišao francuski predsednik Remon Poenkare, londonsku postavku, koja je bila deo Svesavezničke izložbe ratnih fotografija, otvorio je lord Derbi, u prisustvu kralja Džordž Petog, čije je krunisanje Marjanović ovekovečio pet godina ranije. Monarh je tom prilikom s kraljevskom porodicom ušao u srpsku sekciju i pozdravio čuvenog fotografa.

Zahvaljujući ovim izložbama, Ristine fotografije su svetu pokazale da su divizije srpske vojske spasene i da se na Krfu pripremaju za nastavak borbi. Ti snimci su vratili srpsku vojsku i državu na mapu sveta, a saveznička pomoć postala je mnogo veća.

Posle njujorške postavke, Marjanović se vratio i nastavio posao na Solunskom frontu. Po okončanju Velikog rata, napustio je Njujork herald i u Beogradu postao jedan od osnivača Avale, prve novinske agencije u Jugoslaviji. Između dva svetska rata je odlikovan, a snimao je i mnoge važne događaje, pa i puč 27. marta 1941. Posle okupacije Jugoslavije odbio je da sarađuje sa Nemcima i Nedićevom vladom. Nastavio je da snima u tajnosti, preobučen u seljačko odelo, s torbicom u kojoj je krišom nosio lajku. Osim okupiranog Beograda, ovekovečio je i ulazak partizana i crvenoarmejaca u glavni grad.

Sve svoje snimke, Rista je posle Drugog svetskog rata razvrstao. Tako je nastao dokumentarni fond od 8.542 negativa, koji je 1958. zaštićen kao kulturno dobro. U njemu je i oko 500 snimaka iz Prvog svetskog rata, za koje je 1965. od Udruženja samostalnih umetnika fotografa dobio zvanje Ekselencija fotografije.

Ipak, prema Ristinim rečima, najveće priznanje je dobio 1916. kad je, putujući sa svojim fotografijama po svetu, u stranoj štampi pročitao naslov „Fotografije koje će vaskrsnuti Srbiju”. „To mi je bila najveća nagrada za sav moj život i rad”, posvedočio je Marjanović.

Umro je u Beogradu 1969. godine.