Petog februara 1814. godine, u Beču je objavljena Mala prostonarodna slavenoserbska pesmarica Vuka Karadžića. Objava ovog dela označila je početak upoznavanja Evrope sa srpskom narodnom poezijom. Nakon propasti ustanka 1813. Vuk Karadžić je sa porodicom prešao u Zemun, a odakle je otišao za Beč, gde je upoznao buduću vernu saputnicu Anu Mariju Kraus. U Beču je takođe upoznao i Jerneja Kopitara uz čiju pomoć i savete je Vuk počeo da sakuplja narodne pesme, kao i da se bavi radom na gramatici narodnog govora.
Mala prostonarodna slavenoserbska pesmarica je nastala nakon samo četiri meseca poznanstva sa Kopitarom. Ujedno je to bilo i prvo delo koje se pojavilo u štampi i koje je napisano ,,prostim narodnim jezikom“, gde se Vuk koristio reformisanom ćirilicom Save Mrkalja.