Nagrađeni radovi Jovane, Filipa i Sare iz srpske škole u Nemačkoj na konkursu DKCB Smešne priče i pesme

Tri učenika Srpske dopunske škole nastavnice Nataše Milenković Jovana Milinković, Filip Živković i Sara Milenković, nagrađeni su na konkursu Dečijeg kulturnog centra Beograd „Smešne priče i pesme“. Jovana je osvojila prvo mesto u svojoj kategoriji, dok su Filip i Sara osvojili drugo mesto. Uz dozvolu autora Jovane, Filipa i Sare kao i njihove nastavnice Nataše Milenković prenosimo nagrađene dečije radove.

Jovana Milinković četvrti razred, Ajslingen: Smešna priča

Sve je pošlo naglavačke… Danas kada sam se probudila desilo se nešto pomalo čudno.  Ustajem, a tate i mame nema! Jao, pa oni su u školi! Morala sam brzo da se spremim i da ih pokupim iz škole. Dok sam vozila prema školi razmišljala sam šta bih mogla danas da im spremim za ručak. Setila sam se, oni vole makarone. To im je omiljeno jelo. Dovezla sam ih iz škole i spremila ručak. Nudle su bile na stolu. Mama je umazala novu haljinu koju sam joj baš juče kupila.Uzviknula sam:  „Baš si smotana!“ A i tata je pravi nespretnjaković. Polomio je tanjir koji sam skupo platila. „Izvini“, kazao  je tata „drugi put ću biti pažljiviji“. „Neću se umazati nikad više.“, dodala je uplašena mama.

Posle ručka su otišli u sobu da se igraju. Uzeli su loptu i razbili prozor. Uletela sam u sobu besna i ljuta. Pa  zar ne mogu da budu fini kao svi drugi roditelji?! Kuću će okrenuti naopačke. Dobro sam ih izgrdila. Bože, kakvi su ovo roditelji? Ljutito sam dodala: „Dosta je bilo igre, uzmite knjige u ruke i učite, odmah!“ Sutra imaju test, na prošlom testu nisu baš sjajne rezultate imali. Ako još jednom dobiju lošu ocenu, moraću ih malo kazniti. Pripretila sam im:  „Ukoliko ne dobijete peticu iz srpskog jezika, zabraniću vam mobilne telefone! Celi raspust nećete izaći iz kuće.“

Iskreno se nadam da će rezultati biti bolji. Moraću da razgovaram  sa drugaricom i da je pitam da li se i njeni roditelji tako detinjasto ponašaju. Eh, ti roditelji, samo nam muke zadaju.

Filip Živković peti razred, Zindelfingen: Mala i smešna priča

Stigla je jesen. Ljudi se kupaju u bazenu. Kiša ne pada, već Sunce sija.

Deca jedu trešnje umesto grožđa. Roditelji idu u školu, a deca na posao. Mame i tate pišu domaći zadatak. Deca rade i spremaju ručak. Moj tata trenira fudbal. Ja ga vozim na trening i u školu. Moja sestra i ja čistimo kuću, a mama i tata se glupiraju kao mala deca. Tako bi ih slatko istukao i za uši vukao. Sve je pošlo natraške. Ne razumem više ništa…

Sara Milenković osmi razred, Ajslingen: Osmehom do sreće

Kad vidim nekog da se smeje,

radost mi se u srce ulije.

Kad vidim nekog da je tužan,

dođem pa mu osmeh na glavu stavim,

jer  osmehu je mesto na svakoj glavi.

Kad ne znam šta ću sa sobom

i dosadno mi je,

a neko osmehom sreću deli,

idem da uzmem i ja,

jer osmeh svima pripada.

Osmeh je za svaku glavu,

ozbiljnu i  šašavu.

Vesele sve su glave

koje osmeh za sebe nabave.

Pa i moja među njima osmeh ima!