Jelena Angelovski omiljeni nastavnik Srpske dopunske škole u kantonu Cirih

Razgovara sa decom, glumi, pravi filmove, radio drame, pozorišne predstave…

Jelena Angelovski iz Pančeva već treću godinu predaje srpski jezik u kantonu Cirih (u Švajcarskoj). Ima 8 grupa sa preko 130 đaka. Svakoga dana je u drugom mestu, drži blok časove, tako da svaka grupa ima jednom nedeljno nastavu. Učenici se, kako Jelena ističe, upoznaju sa jezikom i kulturom kroz više predmeta. Srpski jezik i književnost su na prvom mestu. Zatim tu je predmet Moja otadžbina Srbija, „u okviru kojeg upoznaju osnove pojmove prirode i društva u mlađim razredima, i osnove nacionalne istorije i geografije u starijim“, naglašava Jelena i dodaje da treći (predmet) su Osnovi kulture srpskog naroda, gde kroz muziku, pokret, vizuelne umetnosti upoznaju našu kulturu.

Reklama

„Srpski i švajcarski školski sistem prilično se razlikuju, da ne kažem kao nebo i zemlja. Za nastavnika koji je pre dolaska ovde 13 godina predavao srpski jezik i književnost u osnovnoj školi u Srbiji, potreban je period prilagođavanja švajcarskom školskom sistemu jer se susrećemo sa đacima koji su u njemu odrasli, koji ceo dan provode u njemu i na kraju, navikli su na njega i dobro se u njemu snalaze“, izjavila je Jelena za portal Rasejanje.info.

Lakoća predavanja i razumevanja dece je, kako ističu roditelji, jača Jelenina strana. Na veoma slikovit način objašnjava „sve pojave u srpskom jeziku“. Mališani rođeni u Švajcarskoj rado odlaze na nastavu srpskog jeziku i rado uče obične i manje obične – arhaične reči srpskog jezika. Nastavnica Jelena svaki pojam objasni, svako dete pohvali, ne ostavlja nedoumice i motiviše đake. Sa njima je snimala filmove, (igrane i animirane) pravila radio drame, lutkarsko pozorište, pripremila im je divne priče srpskih i svetskih pisaca za decu, koje rado prate i stariji na njenom Jutjub kanalu.

„Gledam da kradem ono što vidim da prolazi kod moje dece, što im se dopada u švajcarskoj školi, takođe da koristim trikove iz nastave stranih jezika, ali i da uključim one elemente srpskog školskog sistema koji, čini mi se, ovde fale. Reč je, pre svega, o ulozi nastavnika kao ključnog faktora za odnos deteta prema školi u emotivnom, ali i kognitivnom smislu. Doživljavam sebe, dakle, kao figuru čija uloga nije samo da pregleda i ispravlja beskrajne zadatke, papire i testove, već i da sa tom decom razgovara, da im priča, da im glumi, da ih zabavlja i da za njih bude, na kraju, još jedna, važna kopča sa zemljom porekla. I naravno da ih vaspitava!“, pojasnila je Jelena Angelovski.

„Velika prednost našeg posla sastoji se i u tome što nam u okviru programa dozvoljava prilično veliku slobodu kreiranja plana, što je i neophodno s obzirom na veliku raznolikost dece s kojom radimo i kojoj je potrebno, bukvalno na individualnom nivou, taj program prilagođavati. To zahteva izvesno iskustvo i metodički instinkt, kojim srećom, moje kolege ovde zaista raspolažu. Tako sam prošle godine kao temu uzela umetnost, pa smo se tokom jeseni bavili filmom, tokom zime pozorištem, u rano proleće likovnom umetnošću, zatim književnošću i na kraju školske godine muzikom“.

Kako ističe, đaci su gotovo potpuno samostalno snimili ukupno 19 kratkih filmova, igranih i animiranih. „Na času smo pravili radio-dramu, lutkarsko pozorište, teatar senki. Zatim su oponašali remek-dela srpske istorije umetnosti, koja smo nalazili na sajtu Narodnog muzeja, od vajanja figura poput onih iz Lepenskog vira do sopstvenih verzija čuvenih slika Uroša Predića, Save Šumanovića, Nadežde Petrović…“

A onda se pojavio virus korona. „Pandemija nam je omela planove, kao i svima, ali smo segment u vezi sa književnošću realizovali na daljinu, tako što su đaci nakon čitanja njihovih knjiga, preko „zum“ aplikacije mogli i da razgovaraju sa Vladislavom Vojnović i Dejanom Aleksićem, srpskim piscima“.

Jelena je dodala, da su joj se tokom pripreme tih razgovora, neki roditelji požalili da je deci teško da samostalno čitaju knjige „delom zato što su na ćirilici kojom još ne vladaju svi perfektno, a delom zato što ih ometa mnoštvo nepoznatih reči. Tako mi je pala na pamet ideja da snimim za njih neke od priča koje je trebalo da pripreme, a da im usput objasnim šta znače reči ili izrazi za koje sam pretpostavljala da su im nepoznati. Pošto su ovi snimci naišli na neočekivano dobar odziv, postavila sam ih na jutjub, gde su ih videli još neki moji prijatelji koji žive u inostranstvu i traže slične sadržaje za svoju decu. Tu se uključio moj suprug i starija ćerka, koji su mi pomogli da to tehnički izgleda i zvuči bolje i danas zaista čujem sa mnogo strana da i deca i roditelji vole to da slušaju“, dodala je Jelena.

Pored rada u Srpskoj dopunskoj školi, svoja imigrantska iskustva beleži na blogu stelovanjeglave.com a i na društvenim mrežama piše vrlo interesantne i slikovite priče. Rodom je iz Pančeva. U Beogradu je završila srpsku književnost, zatim je i magistrirala i doktorirala na temama u vezi sa srpskom prozom 20. veka. Predavala je u osnovnoj školi i povremeno pisala kritike za književne časopise, učestvovala u izradi nekoliko udžbenika za osnovnu i srednju školu. Po obrazovanju je profesor, po akademskoj tituli doktor nauka, po zanimanju nastavnik u Srpskoj dopunskoj školi a za svoje đake je učiteljica. Živi sa suprugom i troje dece.