Koordinator Srpske škole Biljana Bukinac ponovila vrednim đacima u rasejanju čuvene reči Duška Radovića: ,,Volite srpski jezik svakog dana po malo. Srpski jezik nema nikog drugog sem nas“

Kroz atraktivnu nastavu punu aktivnosti i različitosti svaki učenik može mnogo interesantnoga da pronađe za sebe

Biljana Bukinac je koordinator obrazovno vaspitnog rada u inostranstvu ili kako u rasejanju većina voli da kaže koordinator Srpske dopunske škole. Na tom mestu je dve godine. Po odluci Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, koje realizuju nastavu u rasejanju, se nalazi u Frankfurtu. Odatle obilazi punktove u Nemačkoj i Švajcarskoj i rešava sve nedoumice, probleme, pravne regulative… koje se pojavljuju ne samo u ove dve države već i u državama za koje je zadužena, a to su Velika Britanija, Norveška, Belgija, Danska, Grčka i Južnoafrička Republika.

Inače srpska dopunska škole se realizuje u jedanaest zemalja. Pored pomenutih tu su i Francuska, Italija i Slovenija (za koje je zadužena Blaženka Trivunčić). Broj grupa u kojima se odvija nastava je 340. Nastavom je obuhvaćeno 5330 učenika, a za njeno izvođenje angažovano je 65 nastavnika.

O aktuelnoj situaciji u srpskoj školi za zemlje za koje je zadužena, o padnemiji i izvođenju nastave, o „onlajn“ nastavi, interesovanju za srpski jezik, završnom ispitu ali i šta se sve nudi kako bi se interesantno kroz igru, pesmu, sport, muziku.. naučio srpski jezik, razgovaramo sa iskusnim pedagogom, nekadašnjom učiteljicom srpske škole u Štutgartu, profesorom nemačkog jezika Biljanom Bukinac.

Gospođo Bukinac nova školska godina je počela, mnogi đaci su u učionicama (još uvek), vanredne mere su i dalje prisutne. Kakvo je stanje u srpskoj školi, da li se broj dece povećao ili je ostao isti, ili se smanjio u odnosu na prethodnu godinu?
– Lepa vest je da se broj učenika iz godine u godinu povećava!  Od ove školske godine počela je Dopunska nastava na srpskom jeziku u Sloveniji. U Švajcarskoj i Norveškoj su angažovana po  dva nova nastavnika, a do kraja novembra biće angažovana još jedna nova nastavnica, peta u Norveškoj. Posebno u Norveškoj beležimo veliko interesovanje za nastavu na srpskom jeziku, što rezultira povećanjem broja učenika. Nove nastavnice u Frankfurtu, Berlinu i Bremenu su započele sa nastavom. U Frankfurtu je formirana nova grupa od 21 učenika, a nastava se odvija subotom u Hramu Vaskrsenja gospodnjeg. Takođe je predat zahtev nadležnoj Školskoj upravi za prostorije u Maintalu/okrug Hanau (nemačka pokrajina Hesen). Trudimo se da i dalje povećamo obuhvat učenika koji su uključeni u nastavi na srpskom jeziku. Svako dete srpskog porekla nam je važno i želimo se da naša nastava stigne do svakog od njih. 

Da li se nastava na srpskom jeziku održava ponovo na svim punktovima, za koje ste zaduženi?

– U periodu pandemije nastava na srpskom jeziku odvija se u skladu sa odlukama nadležnih institucija. To znači da pratimo sve odluke koje donose relevantni organi zemalja u kojima realizujemo nastavu. U ovom momentu neposredni rad (nastava u učionici) se ne odvija u pokrajini Hesen, Bavarskoj u gradovima Nirnberg i Erlangen (SR Nemačka). U ostalim delovima Nemačke odvija se nastava u učionici.

U velikoj Britaniji nastava na srpskom jeziku je obustavljena. Nastava na srpskom jeziku prekinuta je u delovima Grčke. Tamo gde je nastava na srpskom jeziku obustavljena, odmah je započela nastava na daljinu uz primenu svih raspoloživih modela.

U celoj Švajcarskoj odvija se neposredni rad u učionici kao i u drugim zemljama. Nastava u učionici se odvija u skladu sa svim propisanim merama zaštite. Međutim situacija se menja svakog dana, pa preporučujem roditeljima da prate informacije i uputstva koje im dostavljaju nastavnici.

Proletos ste se dobro organizovali, dok su škole bile zatvorene. Da li sada, ponovo, gde su nastavnici primorani da izvode „onlajn“ nastavu koristite iste ili slične modele.

– Tokom proleća ove godine bili smo prinuđeni da organizujemo nastavu na srpskom jeziku u skladu sa merama nadležnih organa zemalja u kojima se ona izvodi. Nastavnici, za koje sam zadužena su pokrenuli nastavu na daljinu preko aplikacije gugl učionica gde je bilo omogućeno postavljanje materijala, zadataka, komunikacija u realnom vremenu kao vrednovanje rezultata i davanje povratne informacije o rezultatima. Takođe su nastavnici koristili i druge mogućnosti koje nudi internet, vido pozive, SMS poruka, aplikacija WhatsApp i Viber, fejsbuk grupa, aplikacije SPOND i dr.

Otvorena je i gugl Zbornica sa ciljem umrežavanja nastavnika i  razmene materijala i informacija. Nastava na srpskom jeziku se realizuje u skladu sa merama koje propisuju nadležne institucije zemalja u kojima izvodimo nastavu.

U slučaju prelaska na „onlajn“ nastavu, nastavnici će aktivirati već kreirane gugl učionice i započeti nastavu na daljinu. Planiramo da uvedemo časove preko ZOOM aplikacije kako bi omogućili „uživo“ komunikaciju sa učenicima.  Veoma je važno da nastavnik i učenici, a i učenici međusobno imaju direktan kontakt.

Kakva je bila reakcija đaka kada su se ponovo vratili u klupe i mogli da pričaju sa svojim nastavnicima?

– I deca i nastavnici vole neposredni rad. Nastava u učionici je definitivno najbolje mesto za učenje. Neposredni, direktni rad u učinioci omogućuje interakciju među učenicima, kao i sa nastavnikom. Na časovima se pored učenja kroz direktan kontakt i razvijaju i druge važne veštine kod učenika. Kroz osmišljene aktivnosti u grupnom radu  nastavnik na času može stvoriti optimalne uslove da se ostvari vršnjačko učenje što predstavlja najefikasniji način učenja. Deca vole da učestvuju u aktivnostima koje ih upućuju na saradnju sa drugarima i zato se raduju prilici da budu u društvu vršnjaka. 

Roditelj koji žele da mu dete uči srpski jezik u školi ga i šalje. Sa druge strane da li se razmišlja o nekom novom modelu kako privući i zainteresovati i roditelje i učenike da šalju svoju decu na nastavu srpskog jezika?

– Trudimo se da našu nastavu učinimo atraktivnom i da na različite načine privučemo interesovanje učenika. Primenjujemo različite oblike motivisanja. Pratimo savremene načine komunikacije. Pokrenuli smo stranice na društvenim mrežama, otvorili „Jutjub“ kanale gde postavljamo zanimljive materijale i sadržaje. Takođe uključujemo naše učenike u literarne i likovne konkurse koji se raspisuju u Srbiji u okviru kojih učenici mogu da promovišu svoja postignuća u raznim oblastima. Organizujemo raznovrsne slobodne aktivnosti: gostovanja pisaca, pozorišne predstave, sportska događanja i dr.  kako bi smo izašli u susret interesovanjima svih učenika.

Sve to roditelji mogu pogledati na ponuđenim linkovima i koje objavljujemo na kraju ovoga razgovora.

Koje su prednosti učenja srpskog jezika u inostranstvu? Da li je on priznat kao drugi strani jezik u zemljama u koji se uči?

– Nažalost nema mnogo mogućnosti za verifikaciju srpskog jezika. Taj proces je u direktnoj vezi sa zakonima i propisima zemalja u kojima se nastava na srpskom organizuje. U pokrajini Hesen, SR Nemačka se svake školske godine organizuje ispit iz srpskog jezika  za učenike od 8. do 12. razreda i ocena iz tog ispita može zameniti ocenu iz drugog stranog jezika. Ipak važno je napomenuti da se vrednovanje postignuća učenika u formi opisne ocene upisuje u đačke knjižice učenika koji pohađaju nastavu na srpskom jeziku u celoj Švajcarskoj kao u i pokrajini Hesen.

Koliko je dece zainteresovano za završni ispit na srpskom jeziku?

– Završni ispit koji se organizuje u Srbiji kao obavezni deo završetka osnovnog obrazovanja, nije deo Programa nastave u inostranstvu. Dakle taj ispit se ne organizuje u inostranstvu.

Da li imate dovoljan broj nastavnika?

– Na teritoriji SR Nemačke (osim pokrajine Baden-Virtemberg) Švajcarske, V. Britanije, Norveške, Belgije, Danske, Grčka i Južnoafrička Republike) za koju sam zadužena, angažovano je 35 nastavnika. Angažovanje nastavnice u Norveškoj je u proceduri, tako da će uskoro broj nastavnika biti 36. U ovom momentu, raspoloživi nastavnički kapaciteti mogu zadovoljiti sve aktuelne potrebe. Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja će u skladu sa Pravilnikom razmotriti svaki zahtev za otvaranje nove grupe i preduzeti sve potrebne korake da se nove grupe formiraju.

Đaka i nastavnika ima, škola se odvija, koja bi bila Vaša poruka za kraj?

– ,,Volite srpski jezik svakog dana po malo. Srpski jezik nema nikog drugog sem nas“, rekao je čuveni Duško Radović.

O Biljani Bukinac

Biljana Bukinac je dugogodišnji prosvetni radnik, sa stečenim radnim iskustvom u nastavi na srpskom jeziku u rasejanju. Već treću godinu se nalazi na poziciji koordinatora obrazovno-vaspitnog rada u inostranstvu pri Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja (MPNTR), sa sedištem u Frankfurtu. Pored organizacije nastave, rešava svih pitanja vezanih za rad srpske škole u svim gore navedenim zemljama, prati rad nastavnika i učestvuje u organizaciji nastave. Profesor je nemačkog jezika, sa dugim iskustvom rada u osnovnim i srednjim školama u Beogradu. Preko jedne decenije radi u MPNTR i obavljala je veliki deo posla pri raznim sektorima Ministarstva. Tri godine je podučava srpske đake u Štutgartu sa okolinom ne samo srpskom jeziku, već i istoriji, kulturi, geografiji i književnosti svoga naroda.

Linkovi, na kojima svi zainteresovani mogu pogledati kako se odvija nastava i šta se uči u srpskoj dopunskoj školi:

Švajcarska

https://www.facebook.com/100346938079333/posts/311374656976559/?app=fbl

https://www.facebook.com/100346938079333/posts/280088540105171/?app=fbl

https://www.facebook.com/100346938079333/posts/256266409154051/?app=fbl

https://www.facebook.com/100346938079333/posts/256266409154051/?app=fbl

Nemačka

Link ka fejsbuk stranici

https://www.facebook.com/100346938079333/posts/256266409154051/?app=fbl

https://www.facebook.com/100189221630661/posts/188306472818935/?sfnsn=scwspmo

Link na instragamu

https://instagram.com/srpska_skola_u_hesenu?igshid=1et52g49zrec

Lekcije na youtube kanalu