Vlada Petrović iz Priboja portretima krasi domove i u rasejanju

Vlada Petrović iz Priboja je elektrotehničar, strasni muzičar,veliki prijatelj, pravi drugar, izuzetan sportista, sjajan suprug i otac, divno dete svojih roditelja, ali još veći slikar. Amaterski slikar, koji je vrlo tražen zbog portreta koje radi. Ljudi sa više kontinenata (svih osim Afrike i južne Amerike) mu se obraćaju i traže da im izradi portrete, po najviše porodične. Ima tu i drugih porudžbina, kao što su portreti velikih srpskih glumaca, svetaca, veliki srpskih velikana. Za svoju dušu uradio je portret patrijarha Pavla, Njegoša, Nikolaja Romanova drugog.

Reklama

Od kada zna za sebe crta. „Interesovanje ne samo za crtanjem već i za pravljenjem malih figurica od plastelina, gline, drveta, kreće od ranog detinjstva, zatim perioda adolescencije da bi neki krajnji oblik poprimilo u, da kažem, „zrelom dobu“ i to je ono što radim sada, crtanje portreta grafitnim olovkama i slikanje portreta tehnikom tempera ili ulja na platnu“ istakao je Vlada za internet portal Rasejanje.info.

Sa ponosom kaže da su njegov talenat primetili prvo učiteljica u osnovnoj školi Senka Knežević, počevši od prvog školskog dana njegov rad javno da hvali, a potom i nastavnik likovne kulture Aco Raković, kome je Vlada posebno zahvalan što je potencirao njegov talenat. „Bio je izvrstan pedagog, primetio je da umem dobro da baratam svetlošću i imam utisak da se od svih đaka ponajviše zadržao na meni. Pokazivao mi je sa velikom radošću sve tehnike i to mi je bio sasvim dovoljan vetar u leđa. U srednjoj školi sam počeo da stvaram. Osećanje stvaralaštva i činjenica da je nešto mojih ruku delo je konstantan pokretač. Odatle izvire sva inspiracija, želja za daljim napredovanjem, usavršavanjem, radom do te mere da je zaista svaka crta na licu toliko realna da može da se opipa“ nastavio je Vlada sa pričom.

„Detinjstvo je bilo večita igra i istraživanje sa prijateljima na obalama reke Lim, po okolnim brdima, selima, livadama“. Sve je to uticalo na razvoj njegove ličnosti. U toku razvoja i pronalaženja svojih likovnih mogućnosti pozirali su mu drugari, rođaci. Umeo je često, kada dođu gosti u kuću, da ih crta iz prikrajka. Uvek je umeo da oseti te ključne karakterne crte čoveka.

Iako je bio sjajan u crtanju i likovnim veštinama nije imao ambicije da upiše likovnu akademiju. Želeo je da upiše elektrotehnički fakultet jer se u srednjoj školi intenzivno bavio muzikom. Radio je na sklapanju nekih elektrotehničkih komponenti. Manje je crtao. „Školovanje, nastavak avantura i ulazak u svet novih saznanja. Imam diplome završena dva smera srednje Elektrotehničke škole. Želja za upisom i diplomom sa Elektrotehničkog fakulteta nažalost još uvek nije realizovana, ali, ko zna…“ A onda nakon pauze od 10 godina je ponovo nastao preokret.

„Prekretnica se desila 2009. Počeo sam da živim sam. Video sam prazne zidove i poželo da slike bude na njemu. „Zamisao je bila da okačim sve svoje slike po zidu, da napravim mini galeriju u svoj domu…“ i to je trajalo duže nego što se usudio da počne time da se bavi… Pokušavao je da slika pejzaže, vodene površine. Ipak se najviše zadržao na portretima. Počeo je da izučava psihološke studije karaktera. „Shvatio sam da čovek ne može istovremeno i da se smeje i da se mršti, da se finese moraju zapaziti i da se moraju analizirati“. I onda je, za svoju dušu uradio portrete patrijarha Pavla, Njegoša, Nikolaja Romanova drugog….Bavio se ne samo njihovim karakterom već i biografijama. „Što sam sebe bolje edukovao o toj osobi portreti su bili bolji. U te moje slike dodao sam i nešto svoje“, rekao je Vlada.
Srpske glumce je počeo da slika kada mu se obratio jedan čovek sa molbom da nacrta 12 veličanstvenih glumaca srpske kinematografije. Imao je i izložbu portreta u rodnom Priboju. „Gradić na jugozapadu naše lepe Srbije, Priboj, je mesto mog rođenja. Mesec jun, godina 1980. Otac je poreklom iz sela Vukićevica, okolina Obrenovca. Ljubav mojih roditelja je pobedila fizičku udaljenost tako da smo sestra i ja rođeni, odrasli i školovali se u Priboju koji je ostao i večni dom mojih roditelja“ rekao je Vlada o rodnom gradu.  

Na pitanje koliko je vremena potrebno za izradu portreta rekao je. „Vreme izrade je varljivo, zavisi od težine lika, od rezolucije fotografije (ukoliko radim portret sa fotografije), da li je u pitanju porudžbina sa zadatim rokom izrade, ulje na platnu. ili, što bi se reklo, radim za svoju dušu i naše kućne zidove, stvaram poklon za prijatelja…“ Usklađivanje je uvek u dogovoru sa suprugom Sanjom. „Imamo malenog Sergeja koji sada ubrzanim koracima kreće u osvajanje sveta oko sebe tako da smo potrebni oboje i želimo da budno pratimo njegove pobede, maštanja, padove i snove… Shodno tome prilagođavamo sve naše obaveze i hobije“, dodao je naš sagovornik.

Pored umetnosti, izuzetno je posvećen i treniranju Wing Chun Kung Fu-a, kineske veštine samoodbrane koja ga „večito oduševljava i smiruje. Takođe, trčanje, boravak u prirodi i šetnja, posebno kampovanje je sastavni deo naših putešestvija. Muzika je neizostavni deo naše svakodnevice i naš dom je uvek mesto dobrih ritmova. Supruga voli udaračke instrumente, dok ja volim da obrađujem pesme koje mi se sviđaju na gitari“,  podvukao je Vlada.

Kada je u pitanju poručivanje portreta, informacije oko cena i mogućnosti izrade, odlučili su se za kreiranje profila na društvenim mrežama pa su tako nastali na Fejsbuku Petrović Portreti Priboj i na Instagramu petrovic.portreti. „Sve to, naravno, pod okriljem Kreativne radionice kod Petrovića!“, dodao je Vlada za kraj razgovora za internet portal Rasejanje.info.