99 godina od smrti kralja Petra I Karađorđevića

Na današnji dan  pre 99 godina umro je kralj Petar I Karađorđević. 16. avgusta 1921. godine u večnost se preslio kralj koji je po oceni mnogih Srbiju zadužio, pre svega liberalno – demokratskim pogledom na svet i velikim pobedama u Prvom svetskom ratu.

Nazivali su ga najvoljenijim srpskim kraljem. Ljudi su ga voleli na prvom mestu jer je bio vladar koji je imao razumevanja i voleo svoj narod. U srpskoj istoriji ostao je zapamćen kao evropski liberal, prvi ustavni vladar, vrhovni komandant herojske oslobodilačke vojske.

Na vlast je došao nakon Majskog prevrata 1903.  (nakon ubistva Aleksandra Obrenovića i njegove supruge Drage) i vladao je do svoje smrti.

Petar je bio Karađorđev unuk i treći sin Perside i kneza Aleksandra Karađorđevića, koji je nakon Svetoandrejske skupštine od 1858. do 1859. godine, morao da abdicira, te je sa sinom Petrom otišao u inostranstvo. Borio se u francuskoj vojsci u Francusko-pruskom ratu. Pridružio se kao dobrovoljac pod pseudonimom Petar Mrkonjić u Bosanskohercegovačkom ustanku protiv Omanskog carstva.

• 

• 

Foto: arhiva royalfamily.org

Osnovnu školu i gimnaziju je završio u Beogradu. Dalje obrazovanje stekao je u Ženevi a 1861. upisao je  pariski Koledž Sen-Barb. Godinu dana kasnije otišao je u čuvenu vojnu Akademiju Sen-Sir koju je završio 1864. godine. U Parizu se bavio fotografijom i slikarstvom, i usavršavao svoje vojničko i političko obrazovanje. Ono mu je otvorilo vidike ideja političkog liberalizma, parlamentarizma i demokratije, te je preveo čuveno delo engleskog filozofa i politikologa Džona Stjuarta Mila „O Slobodi”.

U braku sa crnogorskom princezom kneginjom Ljubicom-Zorkom imao je petoro dece.

Majski prevrat, označio je i povratak Karađorđevića na presto. Nakon što je vojska izvela državni udar, knežević Petar Karađorđević proglašen je za kralja, a Narodna skupština je svojim izbor i potvrdila 2. odnosno 15 juna. Petar je krunisan 21. septembra 1904. godine, nakon 45 godina Karađorđevići su ponovo došli na čelo Srbije. Od samog početka svoje vladavine suočio se sa ozbiljnim preprekama. Zemlja je bila rastrzana unutrašnjom političkom borbom, a Austrougarska, isprva naklonjena novom srpskom kralju, postala je ubrzo otvoreni neprijatelj Srbije, naročito posle krize izazvane aneksijom Bosne i Hercegovine 1908.

Pod vrhovnom komandom Petra I, Srbija je pobedila u oba Balkanska rata, protiv Turske 1912. i Bugarske 1913. godine, i Srbiji su pripojene oslobođene teritorije Raške oblasti, Kosova, Metohije i Makedonije.

Usled stalnih i teških napora u Balkanskim ratovima, zdravstveno stanje kralja Petra I se pogoršalo, i on je 24. juna 1914. preneo kraljevska ovlašćenja na prestolonaslednika Aleksandra.

Mesec dana kasnije, Austrougarska je objavila rat Srbiji, čime je započeo Prvi svetski rat. Vest o Prvom svetskom ratu ga je sačekala u Vranjskoj banji, odakle je otišao na front. Nakon veličanstvenih pobeda na Ceru i Kolubari 1914. i ulaska Nemačke i Bugarske u rat 1915. srpska vojska bila je prinuđena na povlačenje i napuštanje zemlje.

Albanska golgota ostavila je velikog traga na zdravlje ostarelog kralja. On je ipak doživeo da dočeka konačnu pobedu i oslobođenje Srbije, i stvaranje nove države – Kraljevine SHS – nastale ujedinjenjem Srba, Hrvata i Slovenaca.

– Kralj Petar, moj otac, bio je poznat kao slobodouman i veliki demokrata. Posle vladavine ličnih režima, narod je u nama pozdravljao novi parlamentarizam, novo vreme u kojem će stranke biti zastupljene slobodno i bez policijskog učešća na izborima, a vlade određivane većinom glasova – nezavisno od Krune – zapisao je njegov sin Aleksandar.

Težio je ekonomskom i društvenom napretku Srbije omogućio je unošenje stranog kapitala, razvoj industrije, zanatstva i trgovine, kao i otvaranje Univerziteta u Beogradu.
Živeo je od svoje plate –  po dolasku na čelo Srbije izabrao je da živi samo od plate koju je za svoj rad dobijao od Vlade.

Francuski pesnik Edmon Rostan, pisac „Sirana de Beržeraka“ bio je oduševljen hrabrošću kralja Petra Prvog prilikom povlačenja kroz Albaniju. Njemu u čast objavio je pesmu „Kralj Petrova četiri vola“, koju je preveo Milutin Bojić, pesnik „Plave grobnice“

Кralj Petar ide, jer ići mora
Preko busenja, stenja i gora.
Tajanstven pred njim stoji put.

Sa štapom, samo u svom mundiru,
On ide moru, izgnanstvu, miru.
Ide u bajke rečne kut.

Četiri vola, sa jarmom u luku,
Raonik slave, herojstva vuku.
No unuk Кarađorđa, lav,
Da se sa bojnog polja iščupa
Četiri vola moraju skupa
Da upotrebe napor sav.

Starost, osveštalost zaprege, odela
I sav taj skromni, prosti čin
Da se s okolinom i trenutkom slaže,
Vidi da se poraz k’o uspeh pokaže
Кad postane slave sin.

Vidi da lepota puna bleska stupa,
Кad najdostojnije večnost slavom kupa
Кlizeći vrh njih da sjaj im da.
To slučajno nije. I on vidi, da je
Sam Omir (Homer), izgnan čak u srpske kraje,
Spregnuo četir vola ta.

Pred Kolubarsku bitku sišao je u rov sa svoja dva sina i održao govor iscrpljenoj i umornoj vojsci.

„Deco moja!
Vi ste se zakleli da branite otadžbinu i svoga Kralja, ali ja vas razrešavam zakletve date meni, jer životi, i vaši i moj, pripadaju samo Srbiji za koju moramo sada pobediti ili umreti!
Ja sam došao među vas da je, sa onima koji hoće da se bore za njenu slobodu, odbranimo ili poginemo!
Sad je došlo vreme da mi branimo svoju zemlju, njive, ognjišta. Među vama ima i onih koji su posustali i zato svaki onaj koji ne može, neka slobodno odloži oružje i neka se vrati kući, ja mu praštam.
Ostali, napred!”

Narod ga je voleo jer je bio odan njemu iz koga je ponikao. Tri grada ponela su i njegovo ime – Mrkonjić Grad u BiH od 1924. godine (ranije Varcar Vakuf), u Crnoj Gori Petrovac na Moru od 1919. godine (ranije Kastel Lastva) i Petrovgrad u Vojvodini od 1935. do 1946. godine (ranije Bečkerek, danas Zrenjanin).

Među brojnim priznanjima kralj Petar je bio nosilac i najvećeg ruskog odlikovanja, Velike lente Svetog Andreje sa mačevima, ordenom koji je pre njega nosio samo car Aleksandar Prvi, pobednik nad Napoleonom.

Sahranjen u Oplencu, zadužbini Karađorđevića.