Foto: Muzej Vuka i Dositeja
Kult Dositejev bio je rasprostranjen i u predustaničkoj i potom u ustaničkoj Srbiji. Kada je proslavljeni ustanički vojvoda, Petar Nikolajević Moler, inače veliki Dositejev poštovalac, kasnije, tokom Ustanka, upitan koji su uzroci pokretanja Prvog srpskog ustanka, odgovorio je: „Tome su krive Dositejeve knjige“. Kada je Dositej prolazio kroz Irig na putu k manastiru Hopovu, bio se okupio silan svet da pozdravi „narodnog mudraca“. Po Dositejevom odlasku jedan je čestiti zanatlija na svojoj kući postavio ploču sa natpisom: „Ovuda je prošao Dositije (toga i toga dana) god. 1807.“ Veli se da je na toj kući natpis stajao sve do 1848. godine. Dositej Obradović je svoju ulicu u prestonici dobio 1864. godine. Zanimljivo je reći da se u njoj nekada nalazila i Dositejeva kuća, koju je on dobio na poklon od vožda Karađorđa. Dositej u ovoj kući nikada nije živeo, nego ju je svojim novcem obnovio i dao da se u njoj otvori bogoslovija, napisao je Miodrag Tomić, u prezentaciji Heroji Dorćola, 2017, a preneo Muzej Vuka i Dositeja u Beogradu.
