Foto: FB Filmske gromade
Na današnji dan 1926. u Beogradu rođen je Vlastimir Vlasta Velisavljević, veliki srpski pozorišni, televizijski i filmski glumac. Glumom je počeo da se bavi 1938. u Narodnom pozorištu na sceni Manježa, gde je tada bilo Roda pozorište koje je vodila Gita Predić. 1943. je bio uhapšen i odveden je u nacistički logor Dortmund Herde, u kome je, obavljao teške fizičke poslove. Iz logora je uspeo da pobegne, uz pomoć jednog od majstora u fabrici, koji mu je dao nemačku propusnicu, zahvaljujući kojoj je uspeo da stigne nazad u Beograd. Pre Drugog svetskog rata je prodavao Politiku i tako zarađivao prvi novac. Nakon rata, Vlasta je sa nekoliko drugova pokušao da pobegne u Ameriku, ali je bio uhvaćen i odveden u zatvor na Adi Ciganliji, iz kojeg uskoro pušten. Proveo je tri godine u zatvoru na Golom otoku, na koji je odveden 1950. nakon što su kod njega, navodno, pronašli ruske knjige, koje su tada bile zabranjene. Prema njegovim rečima, on nije želeo da izda kuma, koji je bio pukovnik u JNA, kojeg su optuživali da je Staljinista. Kada je u Srbiji donet zakon o rehabilitaciji, podneo je zahtev, te je rehabilitovan kao zatočenik Golog otoka. U jednom intervju na pitanje novinarke, o njegovom trogodišnjem robijanju na Golom otoku, Vlasta je odgovorio: „A dobro nije to tako strašno. Leto, zima, leto, zima, leto, zima i kraj“.
Prilikom hapšenja, bio je student treće godine Pozorišne akademije u Beogradu, na kojoj je kasnije i diplomirao. Studirao je na klasi zajedno sa Oliverom Marković, Đuzom Stojiljkovićem, Predragom Lakovićem, Mihailom Viktorovićem. Odigrao je 350 uloga, a kaže da uloga njegove karijere tek dolazi. Sarađivao je sa brojnim rediteljima, a njegove replike prepričavaju se među svim generacijama. Mlađi su ga zapamtili po ulozi baba Nate u filmu Mala noćna muzika, a ljubitelji pozorišta po tome što je više od 1.600 puta sa kolegama na sceni JDP-a igrao predstavu „Buba u uhu“. Najširu popularnost stekao je ulogom magistra Đorđevića u seriji Bolji život. Doživotni je počasni član Jugoslovenskog dramskog pozorišta u Beogradu.
Foto: Vikipedia
Dobitnik je nagrada Zlatna medalja za zasluge, Zlatni ćuran za životno delo, Nušićeva nagrada za životno delo, nagradu za najbolju epizodnu mušku ulogau, na 37. filmskim susretima u Nišu, 2002. godine za ulogu baba Nate u filmu Mala noćna muzika, zatim Nagrada Milorad Mandić Manda, za ulogu Sretena u filmu Taksi bluz. Dobitnik je i Godišnje nagrade Jugoslovenskog dramskog pozorišta, 2017. godine.
Pored odvođenja u nacistički logor, pa na Goli otok, ženinog odricanja, raka, kliničke smrti Vlasta Velisavljević je i dalje u svojoj 94. je i dalje vitalan i duhovit. Nedavno se našalio povodom nedavnog produženja vozačke dozvole: „Da, vozim, i svi kažu da dobro vozim i umesto da mi daju dozvolu do kraja života, svake godine idem na pregled“. „Nasmejani čičica, aktivni prkosnik penziji, glumački magistar, veseljak u duši, momak kog je prirodno nazvati momak iako odavno nije momak, neko ko može da padne eventualno tiket, ali ne i u očaj. Svaka briga mu se samo javi u vidu bore na čelu, ostane zabeležena, zapamćena i uračunata, ali sam Vlasta, on tera dalje. I dok se neki trude da vedre i oblače, on je ceo život samo vedrio, a to je bogami pozamašan period i na tome mu posebno alal vera“, napisano je na Fejsbuk stranici Filmske gromade za Vlastu Velisavljevića.
Srećan 94. rođendan i dobro zdravlje dragi čika Vlasto!
Anegdota vezana za bombardovanje Srbije 1999. koju je preneo na svojoj Fejsbukstranici Radioaktivni komarac
Kaže Vlasta Velisavljević:
– Počelo bombardovanje 1999. i ja spavam, a žena me budi.
– Kako možeš da spavaš dok nas bombarduju?
– Nado, meni je ovo treće bombardovanje.
