Vest o smrti čuvene dirigentkinje, nekadašnje rektorke Univerziteta umetnosti u Beogradu i dekanke Fakulteta muzičke umetnosti Darinke Matić Marović pogodila je i mnoge Srbe u rasejanju. Omiljena kod mnogih generacija , nemirnog duha i neiscrpne snage ostaće umapćena po odražnim preko 10.000 koncerata širom sveta. Preminula je danas u Beogradu u svojoj 83. godini. Bila je prva žena dirigent srpskog naroda, prva žena dekan Fakulteta muzičke umetnosti, prva žena rektor Univerziteta umetnosti u Beogradu i to u pet mandata, profesor emeritus*
Za Darinku Matić Marović se govorilo da je osoba koja je zadužila kulturu jednog naroda, ali i struku širom sveta. Dirigovala je u više od 40 zemalja. Rođena je u Herceg Novom 1937. godine u porodici službenice i oficira Kraljevine Jugoslavije. „Otac je nestao u ratu, a majka je, kako je znala i umela, odgajila mene i brata Stevu. Oboje smo završili fakultet, Stevo arhitekturu, a ja Muzičku akademiju, nastavnički odsek s klavirom kao glavnim predmetom u klasi akademika Mihajla Vukdragovića. Posle toga sam završila i odsek za dirigovanje“, govorila je čuvena dirigentkinja. Njena karijera je počela već u trinaestoj godini, kada je dobila angažman u džez orkestru Boke Kotorske, gde je umesto plate primala bonove za hranu. Pre nego što je otišla u Beograd, u Kotoru je završila višu realnu gimnaziju i muzičku školu. „Nismo imali novac za normalan život. Pre dolaska u Beograd predložila sam majci da studira samo brat, kako to obično biva u Boki, a da ja, kao žensko, ostanem u Kotoru. Međutim, majka je ipak odlučila da i ja odem u Beograd pa da zajedničkim snagama i brat i ja završimo najviše škole da bismo u život mogli da uđemo sa viših pozicija. I u tome smo uspeli“, pričala je ranije Darinka Matić Marović. Bila je braku sa Branislavom Matićem, umetnikom i profesorom književnosti. Muževljevo prezime je stavila na prvo mesto a očevo iz poštovanja na drugo i to po sopstvenom priznanju, napravivši taj raspored zbog boljeg zvuka pri izgovoru. Često je isticala da je život za nju – muzika.
Već na početku karijere bila je čudo muzičke scene tadašnje Jugoslavije, najpre kao folklorni solista u Akademskom kulturno-umetničkom društvu „Branko Krsmanović“, a potom i kao dirigent. „Videli su i drugi da sam kreativna i da imam tu energiju, činilo mi se da moram još negde da se iskažem i onda sam, eto, upisala dirigovanje, iako je za to vreme možda bilo i konzervativno i nezamislivo da jedna žena upiše dirigovanje, i moj profesor Vuk Dragović je govorio: ‘Daro, šteta što nisi muško’ zato što je nekako privilegija, do tada je bila privilegija da dirigenti budu muškarci“, govorila je Darinka Matić Marović. Kao student radila je u Baletskoj školi Lujo Davičo i igrala u folklornom ansamblu KUD Branko Krsmanović. Sa ovim društvom je kao igrač i pevač obišla čitav svet. U više intervjua je navela da je majčina upornost i požrtvovanost da joj omogući školovanje, uprkos teškoj materijalnoj situaciji, bila jedna od presudnih stvari u njenom uspehu
Za 45 godina karijere nastupila je u najpoznatijim dvoranama sveta. Vodila je hor Kolegijum muzikum od 1971. godine i Obilić od 1981. Turneje hora u SAD i Kanadi, podrazumevale su preko stotinu nastupa. Imala je priliku da diriguje u najprestižnijim dvoranama u svetu, poput Karnegi hola, Muzikferajna u Beču, Mocarteuma u Salcburgu. Hor Kolegijum muzikum je samo na BEMUS-u imao preko osamdeset premijernih izvođenja.
„Za mene je muzika i hujanje košave, ritam kiše, šum talasa u mojoj Boki, pa čak i rad motora na čamcu ili u automobilu, a o pesmi ptica da ne govorim… Volim svaku vrstu zvuka, a naravno posebno onaj koji je muzički oblikovan“, reči su čuvene Dare. Decu nije imala ali je svoj život osim muzici posvetila radu s mladima. Kao rektor Univerziteta umetnosti podržala je studentske proteste u Beogradu 1996. i 1997. godine. „Tada sam kazala studentima da podržavam njihovo pravo da slobodno, bez straha, izraze svoje mišljenje. Jer, bili su u pravu. I svaki dan sam bila s njima“. Sarađivala je sa svetski poznatim imenima kao što su Zubin Mehta i Enio Morikone. Dobitnica je najviših nagrada i priznanja.
Uvek je bila autoritativna, gorda ali i nasmejana pred publikom i ansamblima koje je vodila. U znak zahvalnosti, stručna i šira javnost danas se klanja njoj – Dari.
„Postoje ljudi koji svojim talentom, snagom, umetničkim nadahnućem ostavljaju dubok trag u društvu u kome žive, ali postoje i oni koji na sve to dodaju ogromnu, neuništivu energiju koja je inspiracija za one sa kojima rade“, rekao je ministar kulture Vladan Vukosavljević o Darinci Matić Marović.
* Profesor emeritus je redovni profesor u penziji, koji se posebno istakao svojim naučnim, odnosno umetničkim radom, stekao međunarodnu reputaciju i postigao rezultate u obezbeđivanju nastavno-naučnog, odnosno nastavno-umetničkog podmlatka u oblasti za koju je izabran. Profesor emeritus može učestvovati u izvođenju svih oblika nastave na akademskim studijama drugog i trećeg stepena, u užoj oblasti za koju je izabran. Ukupan broj profesora emeritusa ne može biti veći od 3% od ukupnog broja nastavnika univerziteta.