Posle dužeg vremena univerziteti Sapijenca u Rimu, Lomonosov u Moskvi, Nacionalni kapodistrijski univerzitet u Atini i Filozofski fakultet u Ljubljani bi trebali da dobiju lektore za srpski jezik. Konkurs, Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja je u toku i zainteresovani bi trebalo da svoje prijave i dokumentaciju dostave do 10. jula, na adresu Ministarstva. Ministar Mladen Šarčević je istakao da je cilj njegovog resornog ministarstva da se jača mreža lektora u svetu a posebno u region. „Imali smo ranije jedan arhaičan model, po kome smo se oslanjali na reciprocitet: strana država snosi troškove našeg lektora, a mi njihovog u Srbiji. Tako smo došli u situaciju, posle raspada SFRJ, da mnoge lektorate, posebno u zemljama u kojima je bilo problema sa finansiranjem, uzme Zagreb i da oni postanu lektorati hrvatskog jezika. Više taj problem nećemo imati. Promenili smo Zakon o visokom obrazovanju i sada Ministarstvo prosvete ima i jasnu nadležnost i mogućnost da finansira rad naših lektora. I dalje ćemo zadržati taj model gde je to moguće, ali sada imamo i budžet za rad lektorata“ rekao je ministar za Novosti. Takođe Novosti pišu da bi lektore trebalo da finansira zemlja domaćin, „ali su ti iznosi mali, često i nikakvi, pa zemlje koje šalju lektore učestvuju u finansijama. Kod nas se, međutim, dešavalo da, recimo, lektore grčkog jezika u Beogradu finansira Srbija, ali da Grčka ne uzvraća, pa zato nema naših stručnjaka na katedrama slavistike u Atini i Solunu“.
Problem srpskih lektorata traje skoro dve decenije. Početkom 2000 bilo ih je 47 a danas se sveo na desetak. Nekadašnja zajednička država slala je na stotine lektora u svet. Jedan od najpoznatijih bio je čuveni književnik Danilo Kiš. Da bi se zaustavilo dalje propadanje, krajem 2017, ministarstva kulture, prosvete i spoljnih poslova formirala su radnu grupu, sa predstavnicima Filološkog fakulteta u Beogradu, a rezultat je jačanje mreže lektorata.
