Na Svetski dan zaštite životne okoline na Fejsbuk stranici Muzeja Vuka i Dositeja objavljen je deo, koji je napisao Dositej Obradović u svom delu Život i priključenija iz 1783. godine a odnosi se na čovekovu životnu okolinu.
„Tihoslatko i ljupko šuštanje i igranje s dolinom potoka, veselo različnih ptica pojanje, krotko i prohladno vetra dihanije, i njegovo s lišćem premetanje, daju ušima jednu tako slatkoslišnu muziku, da dovode čoveka u savršeno zaboravljenje sebe i u istupljenije uma. Mirisi livadnih cveća i svakojakih voća obalzamljavaju oni krotkopitomi vozduh.
Živa i stvarna knjiga, iz koje u svako doba, svaki čas i svako trenuće oka, k očima, k ušima, k svim čulima, a osobito k srcu našem, bog govori: nebo sa suncem, mesecom i zvezdama; zemlja sa svim šta se na njoj vidi, vazduh, oblaci, vetrovi, munje i grmljavina, voda i sve što u njoj živi, proleće, leto, jesen i zima, svako dihanije i svako stvorenje do najmanjeg mravka i mušice. Ko ovu knjigu ne vidi, slepiji je od slepo rođena; ko njejzin glas ne čuje, gluvlji je od sinja kamena.
Ko ovo ne oseti, njemu je gvozdeno u prsima srce. Običavajte, dakle, mlada srca da osete, u najmanjem listku, travici i cvetku tvorca svoga da poznaju, u življenju i postojanju mravka i mušice opštega životodavca boga da opažaju. Učite ih najpre ovima malim stvarima, dok s vremenom kadra budu k suncu i k zvezdama um svoj uzvisiti“.
(Dositej Obradović, Život i priključenija, Lajpcig, 1783)
